Juče je u zaječarskom Arhivu počeo jubilarni deseti Naučno-stručni skup „Istorija medicine, farmacije, veterine i narodna zdravstvena kultura“. Skupu je prethodilo otvaranje izložbe Istorijskog arhiva „Timočka krajina“ Zaječar i Arhiva Republike Srpske iz Banja Luke, pod nazivom „Banjalučki ljekari u Kraljevini Jugoslaviji“. Autori izložbe su Bojan Stojnić i Verica M. Stošić.
U okviru Naučno – stručnog skupa svoje radove predstavilo je 24 autora iz Crne Gore, Makedonije, Bugarske i iz Srbije. To su istoričari, etnografi, etnolozi i medicinari. Zaječarski Arhiv već godinama uspeva da priredi jedan ovakav naučni skup, koji je retkost ne samo u Srbiji nego i u okolnim zemljama.
-Mislim da je ovogodišnji skup jedan od najkvalitetnijih, jer imamo puno novih izlagača, autora. Završavamo jedan ciklus koji smo imali u poslednje četiri godine, a to je praćenje zdravstva tokom Prvog svetskog rata i učešće u vojnim zahvatima koje je imala Timočka divizija i vojska Srbije, rekao je prilikom otvaranja direktor zaječarskog Arhiva Velibor Todorov.
On se ovom prilikom zahvalio svojim koegama i suorganizatorima, a posebno Dr Petru Paunoviću bez čijeg entuzijazma i onoga što godinama čini ovaj skup ne bi bio kakav je sada.
Dr Petar Paunović je izrazio veliko zadovoljstvo zbog ovog jubilarnog skupa.
-Ovaj sastanak se proteže u dva veka, počeli smo 1988. godine, a sada je 2018. To pokazuje da promene države, političkog sistema i drugih vrednosti u društvu nisu uticale na ovo jer se skup bavi istorijom medicine, farmacije, veterine i narodnom zdravstvenom kulturom. Zato i opstajemo, jer se bavimo jednom univerzalnom vrednošću kao što je zdravlje. Ja sam za ovu priliku pripremio jedan pregled učesnika i referata tokom ovih deset godina. Mi smo imali za cilj da pokušamo da izvučemo teme od lokalnog značaja. Prema onome što sam ja pripremio, mi imamo 30 odsto referata koji su od lokalnog značaja i oko hiljadu i nekoliko stotina stranica objavljenih i sačuvanih od zaborava, istakao je Dr Petar Paunović, istoričar medicine i pokretač Rajačke škole zdravlja.
Organizatori Naučno stručnog skupa su Istorijski arhiv iz Zaječara, Rajačka škola zdravlja, Arhiv Srbije i Institut za noviju istoriju.
O BANJALUČKIM LEKARIMA NA 30-AK PANOA
Izložba ,,Banjalučki ljekari u Kraljevini jugoslaviji predstavljena je na 30-ak panoa. Zaječarci će moći da je pogledaju u narednih 15-ak dana.
-Ova izložba obuhvata period od 20-ak godina, između Prvog i Drugog svetskog rata. Ona govori o lekarima koji su radilli u Banja Luci u tom periodu, o načinu rada i celokupnom angažovanju svih tih lekara, kazao je direktor zaječarskog Arhiva Velibor Todorov.
Više o samoj izložbi govorio je na otvaranju direktor Arhiva Republike Srpske i jedan od autora ove izložbe Bojan Stojnić.
-Banjalučki lekari bili su veoma značajan faktor ovog grada zahvaljujući čemu su ušli u njegovu istoriju. Tek u Kraljevini Jugoslaviji i ujedinjenjem jugoslovenskih naroda u jedinstvenu državu broj lekara i zdravstvenih ustanova u Banja Luci se povećao u skladu sa razvojem i mogućnostima nove države. Iako su lekari u zdravstvu Banja Luke u ovoj izložbi poređani azbučnim redom oni se u vremenskom razdoblju od 20-ak godina postojanja Kraljevine Jugoslavije mogu generacijski i po poreklu podeliti na više krugova. Svaki od u ovoj izložbi obrađenih lekara ima isti značaj u zdravstvu, bilo da se radi o vojnim ili civilnim ustanovama, bio da su se bavili privatnom praksom ili da su radili u državnim zdravstvenim ustanovama. Poseban značaj i ulogu znatan broj lekara, pored rada u zdravstvenim ustanovama ili privatnim ordinacijama, imao je vrlo značajnu delatnost i u širem društvenom životu, u lekarskim komorama, kulturnim, prosvetnim, humanim, sportskim, privrednim, političkim ustanovama i organizacijama. Izvestan broj lekara ostao je za večno poznat po istraživačkom, publicističkom i naučnom radu. Neki od tih lekara su bili i stradalnici. Ogromna je bila i uloga banjalučkih lekara u stalnom suzbijanju opakih bolesti, ponekad epidemija, posebno po selima. Svaki od lekara u ovoj izložbi ostavio je svoje podatke u dosijeima i na osnovu njih dobio svoju priču. Zahvaljujući tim podacima i onim što je poneko objavio, kao i onim koji su sakupljani i sačuvani po arhivima i bibliotekama priređena je ova izložba, istakao je Stojnić prilikom otvaranja izložbe u Zaječaru.
U OVOJ GODINI BROJNA DEŠAVANJA
U zaječarskom Arhivu tokom ove godine priređena su brojna dešavanja, a do kraja godine biće ih još.
-Ova godina je možda bila sa nekim kvalitetnijim sadržajima. Trudili smo se da u godini kad obeležavamo 70 godina postojanja i rada prikažemo sve ono što imamo pa i više od toga. Do kraja godine nas očekuje još jedna izložba koju radimo zajedno sa francuskim institutom u Beogradu a tiče se teme sto godina oslobođenja Srbije. Do sad smo imali izložbu Sto godina od oslobođenja Zaječara u Srvom svetskom ratu a ova će biti o oslobođenju srbije. Ona će biti organizovana 6. decembra, sa izložbom koju smo mi priredili i koja je do pre dva dana bila kod nas. Ova izložba će biti otvorena i u Domu kulture u Knjaževcu, zatim u Boljevcu i Boru. Želimo da je prikažemo u celoj Timočkoj krajini, jer se radi o izuzetno kvalitetnoj izložbi, najavio je direktor zaječarskog Ahviva Todorov.
Pored onoga što se prezentuje javnosti radi se i na sređivanju prostora. Do kraja godine zaječarski Arhiv realizovaće i dva veoma bitna za njih projekta a tiču se zamene prozora i vrata u Arhivu, kako bi se stvorili bolji uslovi, kao i postavljanje pločica u depou.