DruštvoVestiZaječar info

Sa sednice Skupštine grada: Nakon duge i burne diskusije USVOJENA PRVA IZMENA I DOPUNA BUDŽETA ZA OVU GODINU

Na sednici Skupštine grada Zaječara, održanoj u sredu, odbornici su većinom glasova usvojili Odluku o prvoj izmeni i dopuni budžeta grada za 2021. godinu, sa izmenom Kadrovskog plana. Nakon ovog rebalansa, ukupni prihodi iz svih izvora iznose dve milijarde, 368 miliona i 763 hiljade dinara. Najveće učešće u izvornom prihodu ima porez na imovinu fizičkih i pravnih lica koji iznosi 194 miliona dinara. Rashodi i izdaci su jednaki prihodima i primanjima.

„Ukupan budžet iz svih izvora se smanjuje za 131 milion 783 hiljade dinara i iznosi dve milijarde 368 miliona 763 hiljade dinara. Prvi i osnovni razlog za smanjenje budžeta je preporuka Ministarstva finansija Republike Srbije, shodno analizi prihoda i rashoda i izdataka“, navela je u obrazloženju načelnica Odeljenja za budžet i finansije Valentina Đuričić.

Svim jedinicama lokalnih samouprava, kako se čulo na Skupštini, dostavljeno je obaveštenje da se izvrši korekcija lokalnih budžeta za 2021. godinu u skladu sa smernicama iz uputstva za pripremu budžeta za ovu godinu sa projekcijama za 2022. i 2023. godinu.

„Nakon konsultacija sa Ministarstvom finansija Republike Srbije dobili smo saglasnost za ovu prvu izmenu i dopunu odluke o budžetu grada. Takođe, razlog za rebalans je sufinansiranje projekata od strane Ministarstva privrede Republike Srbije, za završetak izgradnje infrastrukture, sređivanje saobraćajnica, ograde, vode, struje i spoljno uređenje za projekat na Kraljevici“, obrazložila je načelnica.

Takođe, izmena i dopuna je urađena još shodno zaključku Vlade RS, koji se odnosi na usaglašavanje mase sredstava za plate indirektnih i direktnih korisnika budžeta grada.

Među opozicionim odbornicima koji su imali zamerke na odluku o budžetu je Dejan Krstić (GG dr Dejan Krstić), koji smatra da se ogroman novac troši za razne papirologije i projekte, dok primera radi projekat za uređenje Trga oslobođenja u Zaječaru, postoji još od 1995. godine.

„Uvek je inspirativno posmatrati budžet gde se vidi kako se troši novac građana. Opšti utisak je da se ogroman novac troši na razne papirologije, projekte, i tako dalje. Ovde u oči pada jedan konkurs za uređenje trga, jedan od projekata za koji se daje novac – šest miliona i 402 hiljade dinara“, kaže Krstić i dodaje:

„Zaječar ima projekat uređenja centra grada, on je odličan i mislim da je i nagrađivan. On je delimično i realizovan. Takođe, zašto izdvajati sredstva i praviti spomenik generalu Gambeti, da li je to najznačajnija ličnost u Zaječaru?“

Kritikovao je i izgradnju bungalova na Kraljevici.

Da se bez projekata ne može konkurisati za novac, ističe gradonačelnik Boško Ničić i dodaje:

„Valjda je svakome dobronamernom i pametnom jasno da bi isto toliko platili verifikaciju istog tog projekta koji ne bi sadržao nove materijale koji se ugrađuju. Taj projekat ne sadrži odvođenje atmosferskih voda i mnoge druge stvari. Trg je potpuno zatvoren izgradnjom tržnog centra što je potpuna glupost. Što su dozvolili da se to radi je pitanje za nekog drugog i za druga vremena.I to se ne da ispraviti. Niko ne bi prihvatio projekat koji je star 30 godina.  Nikome nije namera da se uradi nešto loše i zato se traži više rešenja. To nije mnogo novca za projekat jer neki mnogo više plaćaju projektna rešenja. Ono što ste rekli da se mnogo daje za papire i projekte je za mene potpuno suludo, jer ako nemamo projekte kako ćemo konkurisati za novac. Bez projekata niko ne daje novac. Projekti se plaćaju. Ti projekti će ostati za nekog u narednom mandatu. Treba da imamo ormane i fioke pune projekata kad god se pojavi novac, a sad se sve više pojavljuje“.

Osvrnuo se i na diskusiju o spomeniku Generalu Gambeti i o bungalovima na Kraljevici.

„Što se tiče spomenika nije mi jasno u čemu je probem, jer grad treba da ima poštovanje prema takvim ljudima, a niko ne osporava da ih i drugima treba napraviti, ali nema predloga. Što se bungalova tiče morate pitati one koji su u to vreme potpisali takav nakaradan ugovor i ja se sa vama slažem oko toga. Mi smo za to dali silan novac a sada nas Ministarstvo tera da završimo taj projekat i polovinu novca od predviđenog daje Ministarstvo privrede. Ja se slažem da je to ruglo“,  rekao je Ničić.

Odbornik Uglješa Đuričković (Zaokret) smatra da građani nisu svesni koliko iznosi budžet.

„Prvo, budžet se preko 70 odsto finansira, puni, iz poreza koji plaćaju sami građani, ostatak se dopunjuje iz transferisanih sredstava Republike. Imam utisak da građani smatraju da je budžet zavistan od Republike. Budžet nam je sve manji jer nam se smanjuje i broj stanovnika. Vidimo da ova vlast namerava da zadužuje budžet i nadalje iako je budžet već opterećen dugovima. Grad ima novca i to je skoro 20 miliona evra vaših para, to su pare građana“, rekao je Đuričković osvrnuvši se i na dodelu sredstava medijima za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja, kao i na gradski prevoz.

O trošenju novca na sudske sporove govorila je dbornica Aleksandra Stojanović (Možemo bolje).

„Ovi troškovi iz godine u godinu rastu sve više. Logično pitanje je da li je to iz strategije i moje pitanje je da li nije lakše isplaćivati te troškove za prevoz radnika na vreme da ne bi dolazilo do tužbi. Ponuđene su nam neke gradske linije koje nisu dovoljno razgranate i raspoređene tako da ljudi ne mogu da stignu na vreme. Novac iz budžeta bismo mogli na mnogo potrebnije stvari da upotrebimo“,  navela je Aleksandra Stojanović.

„Zakon je jasan i kaže da poslodavac isplaćuje  putne troškove i jubilarne nagrade. Onda je uredbom Vlade to prebačeno na lokalne samouprave. Poslodavac je Republika, a ne lokalna samouprava. Da bismo uprostili stvar za prosvetu, mi donesemo odluku da subvencionišemo za 100 odsto i gle čuda, kreću ponovo tužbe. Cena karata u javnom prevozu je nula dinara. Gde je tu logika?“, postavlja pitanje Ničić i dodaje:

„Mi nismo poslodavci radnicima u školama osnovnim i srednjim. Dobijate tužbe, tužite i isplatićemo. Nikakve druge logike nema. Mi smo ti koji su isplatili dugovanja od 2013. do 2017. godine, 215 miliona“.

Da Ničić može da utiče na to da se ovaj problem reši, smatra odbornik Miloš Stojadinović (Možemo bolje).

„Mogao bih da se složim sa izlaganjem gradonačelnika da sredstva za prevoz prosvetnih radnika treba da plaća Ministarstvo prosvete, ali činjenica je da u Vladi Rebuplike Srbije odluke donosi Srpska napredna stranka, a vi ste u predsedništvu Srpske napredne stranke“, rekao je Stojadinović.

O naknadi za prevoz govorila je i Dragana Rašić (Možemo bolje).

„Tema prevoza, kakva god da je, je živuća i neka koja se postavlja iz godine u godinu. Zaista verujem u instituciju suda i da se donose odluke na dobar način. Grad ima obavezu da se to isplaćuje. Dok se ne promeni odluka, grad je dužan da to isplaćuje“, navela je Dragana Rašić zamolivši za odgovornost.

Odbornik Nenad Ristović (Pobeda) je istakao da je u Zaječaru sve manje ljudi i sve manje zaposlenih i skrenuo pažnju na zatvaranje Mlekare.

„Iza nas i ispred nas je, nažalost, još jedna godina u pandemiji. Ovo kažem na osnovu iskustva jer znam kroz šta smo prošli. Ono što je realno u gradu Zaječaru je da je sve manje ljudi i sve manje zaposlenih. Ja budžet gledam kroz onu prihodnu stranu. Ovde imamo smanjenje u odnosu na ono što je planirano. Doći će septembar kada ćemo govoriti o izvršenju budžeta za devet mesci pa ćete videti – nikada godinu nismo završili sa punjenjem budžeta više od 250 miliona dinara. Obaveze da platimo porez ostaju“, relkao je Ristović i dodao:

„Ove godine se ne planira neko veće zapošljavanje. Na kraju, u obrazloženju ste stavili što se tiče transfera biće smanjeno. Komunalna delatnost je smanjena na tri miliona, što je dobro. Poljoprivreda, sa 35 miliona spadamo na 31 milion“.

Osvrnuo se i na prevoz.

„Ako me pitate, ja nisam za to da gradski prevoz plaćamo u toj ceni jer je previsoka. Ono što nedostaje našem budžetu su javna rasprava da pitamo ljude šta im je neophodno, a ne pred izbore, već svakodnevno ovako, a sa druge strane kažete da nam trebaju projekti“. 

Ničić, međutim, kaže da će, zahvaljujući zapošljavanju i porezu na zarade, doći do naglog skoka sredstava u budžetu.

„To što govorite o zaradama nije tačno. I dobro je što nije tačno, što niste u pravu. Povećava se broj zaposlenih i ostvarićemo mnogo više“, rekao je Ničić i dodao:

„Žalosno je što mi nismo mogli da utičemo ni promilom jednim na tu odluku da zatvore mlekaru. Mislim da je to katastrofa. Katastrofa dalekosežnih posledica, jer utiče i na smanjenje stočnog fonda, poljoprivredu…“

Podseća i da dvehiljaditih godina, kada se prodavala mlekara, Grad niko ništa nije pitao, kao što se i sada ne može privatniku reći da li da zatvori ili ne.

„Nadam se će ti ljudi koji su ostali bez posla vrlo brzo naći adekvatna zaposlenja“, kazao je Ničić i dodao da je u hale Gorenja počelo unošenje mašina, da je otvoren konkurs za nova radna mesta u Aptivu, te da će već do septembra broj radnika biti povećan na 500, koji će obučavati novih 500, i tako do oktobra iduće godine kada bi trebalo da bude završena fabrika u industrijskoj zoni i da se svi tamo presele.

Prema rečima Ničića nemački Emoušn koji sada radi u prostorijama Gorenja, pokazuje interesovanje da pronađe i kupi šest hektara, kako bi sagradio svoje hale.

„Krajem 2022. i 2023. biće nagli skok pozicije u budžetu koja se zove porez na zarade. Nadam se, na radost svih nas“, rekao je Ničić.

Prikaži više

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pročitajte i ovo
Close
Back to top button