Svakom četvrtom selu u Srbiji preti nestanak u narednih 15 godina, pokazuju zvanična demografska istraživanja, a pogranični deo na istoku zemlje jedan je od onih gde je seoska svakodnevica danas ipak najsumornija.
Grad Zaječar raspolaže značajnim prirodnim resursima za razvoj poljoprivrede. Pod obradivim površinama je oko 70.000 ha, a pod šumama oko 32.000 ha. U strukturi poljoprivrede najzastupljenija je zemljoradnja, a u okviru nje ratarstvo i vinogradarstvo. Za razliku od centralnog dela Srbije, voćarstvo je zastupljeno na manjim površinama.
Zaječar sa okolinom ima sve prirodne uslove za razvoj poljoprivrede. U dolinama reka Crni i Beli Timok izrazito plodno zemljište i mogućnost navodnjavanja omogućavaju razvoj ratarstva (u okviru njega i povrtarstva), dok brdsko-planinsko zemljište (podtupižnički kraj, obronci Deli Jovana…), sa velikim brojem pašnjačkih površina, omogućavaju uspešan razvoj stočarstva. Bogatstvo šuma i lovnih područja omogućavaju razvoj lova, dok je ribolov zastupljen na akumulacionim jezerima i rekama.
Klima povoljno utiče na razvoj poljoprivrede. Plasman proizvoda je moguć u velikim potrošačkim centrima (Zaječar, Bor, Negotin, Knjaževac), koji su na kratkim udaljenostima od poljoprivrednih rejona i povezani putnom i železničkom mrežom. Na području grada Zaječara sa uspehom mogu da se proizvedu sve ratarske kulture, strna žita, uljane i krmne kulture. Posebno je važno da se na ovom području sa uspehom realizuje semenska proizvodnja. Proizvedeno seme poseduje odličan kvalitet, visok stepen klijavosti i zdravstvenu ispravnost. Nekada je opština Zaječar bila značajan proizvođač voća. Zahvaljujući klimatskim uslovima i konfiguraciji zemljišta, odlično uspevaju skoro sve vrste voća. Posebno je važno naglasiti uspešno gajenje koštunjavog voća.
Međutim, i pored jakih potencijala za razvoj poljoprivrede, brojni su problemi sa kojima se suočavavaju poljoprivredni proizvođači na teritoriji Zaječara, i koji usporavaju i otežavaju razvoj poljoprivrede: nepovoljna starosna struktura na selu, odnosno starenje sela, zastarela oprema i poljoprivredna mehanizacija, neplanska i neorganizovana proizvodnja, usitnjenost poseda, nepostojanje organizovanog otkupa poljoprivrednih proizvoda, nedovoljna edukacija o proizvodnji zdrave i organske hrane, nedovoljno interesovanje i angažovanje poljoprivrednika za donacije i kredite od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, niska ekološka svest, nepostojanje skladišnih i prerađivačkih kapaciteta, neinformisanost i slabo prihvatanje EU standarda (ISO i HCCP), nepostojanje preduzetničke inicijative u seoskim sredinama i nedovoljna edukacija mladih za stvaranje kulturnih, zabavnih i edukativnih sadržaja za mlade na selu.
Okom je vidljivo da je u zaječarskim selima stanovništva sve manje, stopa mortaliteta odavno je znatno veća od nataliteta, mladi odlaze u Zaječar i veće gradaove, ali i u inostranstvo, stanovništvo je sve starije.
Reč je o veoma lepim predelima, ali skoro svaka druga kuća je oronula, napuštena, nema mladih. Mnogi putevi u zaječarskim selima zarastaju u korov, nema tranzita, ali nemaju ljudi ni od čega da žive, pa silom prilika svi beže negde drugde.
Sobzirom na to da je istok Srbije deo zemlje gde je depopulacija najintenzivnija, i gde su planinska sela već odavno opustela, često su jedini trag života na napuštenim imanjima vinova loza, zova, šimšir, zdravac i ponegde perunika. Oni su poslednji čuvari mnogih kuća.
Jedno od brojnih planinskih sela je podtupižničko selo Gornja Bela Reka. Selo koje će se vrlo brzo naći na spisku sela koja umiru. Već sada je broj stanovnika spao na stotinak, i to su sve stari ljudi od kojih većina neće doživeti više od narednih desetak godina. Sve je manje stanovnika koji su u godinama kada još uvek mogu da se bave poljoprivredom, tako da svake godine sve više njiva oko sela zarasta u korov. Nema ko da ih obrađuje. Seoska škola već decenijama ne radi, jer se u selu ne rađaju deca. Jedino vreme kad se tamo može sresti poneko mlađi jeste leto, kada potomci dođu na godišnji odmor do svojih staraca. Kuće se prodaju u bescenje, čak i za manje od 1000 evra, tako da ima i nekoliko Zaječaraca koji su kupili stare kuće u selu da im budu vikendice. Kada se stigne tamo, stiče se utisak da se apsolutno ništa ne dešava i da vreme stoji. Kao da smo ludi tempo savremenog života potpuno ostavili za sobom, deluje nestvarno, kao da je to nešto što se dešava na nekoj drugoj planeti. Nekada je to bilo poznato valjavičarsko selo, a danas su se sve te valjavice u klisuri nadomak sela urušile i potpuno obrasle mahovinom. Utisak je da civilizacija u kojoj živimo nemilosrdno gazi sve to, da pod nekakvom parolom „napretka“ čoveka nepovratno otuđuje od prirode sa kojom smo desetinama hiljada godina živeli i koju smo nekada umeli da poštujemo.
Danas znamo da je greška to što su roditelji terali decu iz sela u grad, u škole „da ne bi radili“, i to što je država posle 2. svetskog rata propagirala razvoj teške industrije umesto razvoja poljoprivrede i industrije koja je vezana za preradu poljoprivrednih proizvoda. Sela su važno resursno područje zaječarske oblasti, ali su u velikoj krizi, a iz nje mogu da izađu samo ako budu aktivirani svi raspoloživi resursi.
Da bi se iseljavanje zaustavilo, a rađanje podstaklo ekonomisti su saglasni i da država i lokalna samouprava treba da naprave dobru politiku razvoja poljoprivrede, da motivišu one koji žele da ulažu, odnosno da stvore dobre uslove, i da podstaknu mlade da u selima zasnuju porodicu i rađaju veći broj dece.
Problem koji traje decenijama država će pokušati da reši formiranjem nacionalnog Tima za spas sela, koji bi ovih dana trebalo da počne sa radom. Lokalna samouprava povećava izdvajanja za razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje i najavljuje i druge programe za opstanak zaječarskih sela.
Jedno je sigurno, sela moraju da postoje, pa čak i ona, zabačena, ali im se moraju omogućiti uslovi za normalno funkcionisanje. Gradovi su samo trenutno i ne svuda primamljiva mesta za život. U savremenom svetu se poslednjih godina pojačava trend odlaska iz urbanih u ruralne krajeve. Na žalost, kod nas je taj trend dijametralno suprotan i tako će biti sve dok se u selima ne stvore pristojniji uslovi za život.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
