Pretposlednja nedelja Vaskršnjeg posta koja slavi ulazak Isusa Hrista u Jerusalim je Cvetna nedelja. U toku ove nedelje, obeležavaju se i Lazareva subota, kao i praznik Cveti, za koje se vezuju brojni običaji i kojem se tradicionalno najviše raduju deca. Strasna sedmica je poslednja nedelja posta, a u hramovima su posebna bogosluženja – kruna svih njih je Liturgija na Vaskrs
Najpoznatiji običaj u Cvetnoj nedelji vezuje se za Lazarevu subotu, dan kada je poželjno vrbinu grančicu odneti u crkvu, a tokom tog dana, smatra se da upravo deca imaju najveću ulogu.
Veruje se da ova nedelja donosi mir i blagostanje, a najviše pažnje posvećuje se molitvenom pročišćenju, pred najstrožu nedelju posta, koja sledi. Brojni običaji, koje vezujemo za cvetnu sedmicu, poslednjih decenija, modifikovani su u gradskim sredinama, dok se u seoskim još uvek održavaju u izvornom obliku.
Svakoga dana Strasne sedmice u hramovima su posebna bogosluženja, a kruna svih njih je Liturgija na Vaskrs.
Prva tri dana ove sedmice – ponedeljak, utorak i sreda, posvećeni su događajima iz života Spasitelja Isusa Hrista, tačnije najvažnijim propovedima, pre nego što je stupio na stradanje.
Poslednja tri dana posvećena su: Judinoj izdaji – četvrtak, osudi, raspeću na krstu i smrt – petak, pogrebu, Hristovom silasku u ad – subota.
Na Lazarevu subotu, jutarnje bogosluženje u Sabornoj crkvi rođenja presvete Bogorodice u centru Zaječara i u Hramu vaznesenja Gospodnjeg u Kotlujevcu biće u 8.00 časova, dok će Večernje bogosluženje u Sabornoj crkvi, sa osvećenjem vrbovih grančica i litijom, početi u 17.00 sati, a u crkvi u Kotlujevcu sat vremena ranije, u 16.00 sati.
Na praznik Cveti liturgija počinje u 8.30 časova.
Evo i kompletnog rasporeda bogosluženja za vaskršnje praznike u Sabornoj crkvi i u Hramu vaznesenja gospodnjeg:
