U Zaječaru je u popodnevnim časovima, svečano i radosno proslavljena Vrbica, a Saborna crkva bila je ispunjena velikim brojem dece, za koju se prevashodno i vezuje ovaj radosni praznik.
Liturgiju sa ophodom oko crkve i osvećenjem vrbovih grančica služio je episkop timočki Ilarion, uz sveštenike i đakone Sabornog hrama.
U nedelju, 17. aprila, na veliki praznik Ulaska Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim – Cveti, u Sabornoj crkvi Sveta Liturgija biće služena od 8.30.
Vrbica i Cveti
Dan uoči praznika Cveti, na Lazarevu subotu, proslavlja se praznik u narodu nazvan Vrbica. Lazareva subota je obeležavnje spomena na najveće čudo koje je Gospod Isus Hristos učinio za svog zemaljskog života, kada je vaskrsao Lazara iz groba. Lazar je bio Isusov prijatelj, kao i njegove dve sestre, Marta i Marija. Došavši u Vitaniju, gde mu je saopšteno da se Lazar četiri dana ranije upokojio, Isus je zaplakao nad ovom vešću, po svojoj ljudskoj prirodi, ali nam je vaskrsavanjem Lazara pokazao da za svaku našu suzu postoji uteha i nada, ponajpre u večnom vaskrsenju i Večnom Životu, čiji je ovo bio tek predukus i simvolična slika. Isus je pokazao da saoseća u svim našim bolovima i patnjama, kao što je saosećao tada sa Martom i Marijom, ali je pokazao i put utehe i nade.
Ovo je bilo najveće Hristovo čudo do tada. Bilo je još onih koje je vaskrsao neposredno po usnuću, ali je Lazarevo telo već počelo, nakon četiri dana, da truli i raspada se. Otuda njegovo ime Lazar Četvorodnevni. Zbog tog Hristovog čuda, mnogo je naroda došlo u Jerusalim, saznavši da će i On doći u Sveti Grad, da Ga dočeka svečano i pozdravi Ga. Polagali su pred NJega svoje haljine i bacali od radosti cveće i grančice. U spomen na taj događaj proslavljamo Vrbicu jer se tada osvećuju vrbove grančice i čini svečani ophod – litija oko crkve.
Na praznik Cveti proslavljamo radosni praznik Ulaska Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim. Ušao je skromno, ne kao zemaljski vladari, iako Ga je narod tada proglasio carem, već na magaretu, kao simbolu trpeljivosti, skromnosti i poslušnosti, pokazujući nam i tada i uvek kakvim putem treba da hodimo. Uprkos opšteg oduševljenja i radosti ljudi, na Hristovom licu se ocrtavala tuga jer je znao da će ove radosne povike uskoro zameniti povici: „Raspni Ga!“ Umesto učenih ljudi i filosofa, Spasitelja su prepoznala deca i najviše Mu se obradovala, kao što je i prorokovano da će „iz usta male dece napraviti sebi hvalu“ i, kao što je i Sam govorio, da je „njihovo Carstvo Nebesko“. Deca su tada radosno klicala: „OSANA! BLAGOSLOVEN KOJI DOLAZI U IME GOSPODNJE!“ Zato se Vrbica i naziva praznikom dece. U ime te praznične radosti, na Vrbicu se, pored osvećenih vrbovih grančica, deci dele i zvončići, kojima najavljuju praznik Cveti.
Vrbove grančice i zvončiće nosimo kući i stavljamo kraj slavske ikone i kandila. Litija oko crkve prenosi nas u taj radosni dan kada su se deca pokazala kao najbolji vernici Hristovi. On je postao njihov Pastir, zato ona, kao njegovi jaganjci, nose o vratu zvončiće.
