TINEJDŽERI VIŠE UMIRU?
Mediji objaviše o učestaloj pojavi samoubistava tinejdžera. Ovakva pojava nije primećena na području Timočke krajine. Iz statističkih podadataka o umiraju na područjuTimočke krajine, za višedecenisjki period pokazalo se da društvene krize u prošosti, koje dugo traju i ne postoje izgledi da se brzo razreše, imaju za posledicu samoubistva. Na primer: u godinama posle smrti Tita, povećao se broj samoubistava. Isto se dogodilo tokom devedestih godina u vreme teške društveno-ekonomsko-političke krize (inflacija, sankcije, rat). Sada, sedam meseci trajanja epdiemije KOVID 19, sa prognozom da će trajati još godinu, dve dana, poremećen je život mladih do NEIZDRŽIVOSTI. Siromašni i nezreli, radoznali i povodljivi, bez nade da će se situacija poboljšati, lak su plen politčkih i drugih manipulatora. Izgubivši volju za životom, posežu za alkoholom i drogom u želji da se bi olakšaju život u teškoj zdravstvenoj krizi prouzrokovanoj virusom KOVID 19. Šest meseci posle takvih teških životnih prilika dolazi do pojave depresija koje, ako im se ne pokloni pažnja mogu imati za posledicu – samoubvistvo.
Ima li izlaza?
Moramo se vratiti na ono šta činimo sa korona virusom danas. Prognoziramo treći talas, tvrdeći da smo spremi da ga doživimo i preživimo, podrazumevajući pod tim da su tu kovid bolnice, respiratori, Remdesivir i protokoli lečenja. Oni neće ugasiti epidemiju. To je i do sada bilo pa se epidemija nije ugasila. Naprotiv, rasplamsava se. Takva je i jedna opšta preporuka – da treba narod da se navikne na korona virus i čeka da jednom ta neserća, epidemija prođe.
To nije dovoljno da se poboljša duboko narušeno duševno zdravlje mladih. Potrebno je pripremiti psihijatrijske službe za rešavanje svakodnevnih problema poremećenog mentalnog zdravlja, uzimajući u obzir teškoće koje proističu iz njihovog višedecenijskog zapostavljanja. Psihijatrijska odeljenja na području Tmočke krajine su u najlošijem stanju. Prihijatrijske službe nemaju dovoljno kadrova da se uhvate u koštac sa posledicama delovanja korona virusa. Kadrovi ovih službi su u vreme epdiemije KOVID 19 prebacivane u kovid bolnice u drugim mestima i raspoređivani na druge zadatke i poslove koji su bili najkorisniji za lečenje KOVIDA 19. Poremećaji mentalnog zdravlja kao posledica epidemije bili su u drugom planu. Na području Timočke krajine nemamo ni psihološka savetovališta u gradovima.
Kada se radi o mentalnom zdrarvlju mladih ( i celog naroda) da bi se ono poboljšalo – epidemija se mora zaustaviti! To je moguće primenom epidemiološkog metoda. Epidemiološki metod je jedinstven i nezamenljiv kada u zajednici treba otkriti izvor zaraze, a to su osobe zaražene korona virusom i oboleli. Oni su uzroci nastanka epidemije. A kada su oni poznati možemo primeniti mere sprečavanja širenja KOVID 19 i suzbijanje epidemije. Epidemiološki metod je osnova plana sprečavanja širenja i suzbijanja epidemije.
Pred novim talasom KOVID 19 opet nemamo plan sprećavanja širenja korona virusa i suzbijanja epidemije. To je uobičajena pojava. čim se pojava neke bolesti proglasi epidemijom. Kod nas to nije učinjeno ni marta meseca, a ni sada kada se, po mišljenju kovid-stručnjaka sprema jesenji ili zimski talas KOVID 19. Aktivnosti i mere se sprovode i menjaju iz dana u dan i svode se na pojedinčane mere i mere za pojedinca, kao što su nošenje maske, držanje odstojanja i pranje ruku.
Plan i program mera za suzbijanje epdiemije odnosi se na celu zajednicu. U njemu bi se našlo šta, ko kada i gde radi, u vezi mentalnog zdravlja mladih. I pratila bi ga ostvarenja u radu. U njemu bi se našao i cilj kako i kada zaustaviti epidemiju KOVID 19. Kinezi to učiniše sa svojom!
Ali da se vratimo na mentalno zdravlje adolescenata i samoubistva. Roditelji, nastavnici u školi i profesori na fakultetu trebalo bi da obrate pažnju na promene u ponašanju adolescenata da bi rano otkrili eventualno naginjanje mladog čoveka samoubistvu. Depresivno stanje mladića ili devojke praćeno povlačenjem u sebe, ćutljivošću kakvo nije postojalo, napetost, nervoza i svadljivost i promenljivo raspoloženje mogu predstavljati znake poremećaja duševnog zdavlja adolescenta kojim treba da se pozabavi prvo, školski psiholog, a onda i psihijatar. Takvi mladići i devojke teško se mire sa neuspehom, ne podnose razdvajanja i odbacivanja roditelja, drugova i nastavnika u školi, gubitak pažnje i ljubavi…
Na kraju da dodam, da ova priča o zdravlju treba da skrene pažnju na patnju i očajanje mladih koje prati kovid krizu, i traži da se hitno nešto preduzima. Pod brojem jedan, svi napori treba da budu uloženi da se epidemija zaustavi. Ne traba da dozvolimo da nam mladi umiru na takav način. Navodno “srpski model” u suzbijanju epidemije ide u stvaranju kolektivnog imuniteta, tzv. “imuniteta krda” koje može da traje više godina. Mere koje su predložene od strane Krizog štaba najviše smetaju adolescentima. Oni ne mogu da budu zadovljni životom pod maskama, držanjem rastojanja, za igrom i razonodom, za životom van sportskih igrališta i takmičenja, bez okupljanja u njihovim porstorima, zatvaranejm u karantine i sl. Oni žude za bliskim kontaktom, za druženjem i prijateljstvom, za ljubavlju, što su njihove osnovne potrebe i stubovi života i zdravlja mladih.
U Rajcu, 9. oktobra 2020. godine,
Pripremio: dr Petar Paunović/RAJAČKA NARODNA ŠKOLA ZDAVLJA
