Udruženje „ZA česme“ Zaječar u saradnji sa Građanskom čitaonicom „Evropa“ Bor, Udruženjem mladih istraživača Bor i „Dečijim centrom“ Zaječar, realizuje projekat „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj krajini“ uz finansijsku podršku Evropske unije.
Glavni cilj projekta je doprinos unapređenju stanja životne sredine u Timočkoj krajini, kroz podizanje svesti građana da se aktivno uključe u javne politike i donošenje odluka u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena u skladu sa najboljim praksama u Evropskoj uniji, a jedan od glavnih razloga njegovog pokretanja je izgradnja i otvaranje novog rudnika Čukaru Peki na najbogatijem nalazištu bakra i zlata na svetu, što će, pored zagađenja koje već dolazi od postojećih rudarskih kopova, kao i iz topionice i fabrike sumporne kiseline Srbija Ziđin Bor Koper doo Bor, kako se navodi, značajno uticati na povećanje ukupnog zagađenja zemlje, vode i vazduha u Timočkoj krajini.
Dušan Vojvodić, jedan od osnivača Udruženja „Za česme“, navodi da projekat nema za cilj da zaustavi razvoj rudarstva, već da se kroz aktivnosti projekta ukaže na potrebu prilagođavanja zakonodavstva u Srbiji najboljoj evropskoj praksi.
„Ovaj projekat ima cilj da taj razvoj uskladi sa zakonima Republike Srbije i sa zakonskim propisima Evropske unije jer postoji mnogo anomalija, a naši zakoni nisu prilagođeni ovako drastičnom i brzom razvoju rudarstva“, kaže Vojvodić.
Prema njegovim rečima veliki kvalitet projektu daje to što je došlo do udruživanja velikog broja ljudi koji se bave ekologijom iz Bora i Zaječara.
„Nadam se da je to početak jedne platforme koja će se širiti i pokazati istinsku snagu da utiče i na bolje menja stvari u Timočkoj krajini. To je po mom mišljenju kraj nulte faze gde su se ljudi organizovali u malim grupama jer su veliki izazovi i tim izazovima treba odgovoriti na jedan ozbiljan način gde tek kad udružimo iskustvo i znanje i ogroman minuli rad, pre svega organizacije iz Bora, pa tome dodamo neka naša iskustva iz Zaječara, mislim da možemo da dobijemo dobre rezultate“, navodi Vojvodić.
Predsednik Udruženja „Za Česme“ Boban Pogarčić na današnjoj konferenciji za novinare istakao je da se projekat bavi oblašću životne sredine, a u okviru nje podsektorima – vodom, vazduhom i lokalnim vlasništvom.
„Vodom se bavimo kroz zaštitu vodotokova Crnog i Velikog Timoka, Peka, Dunava; zatim kroz zaštitu podzemnih voda kao što su arteske česme zaječarskog neogenog basena i zaštitom jezerskih voda (Rgotsko jezero). Vazduhom se bavimo kroz primere industrijskog i rudarskog zagađenja u Boru, gde će izgradnja i otvaranje novog rudnika Čukaru Peki, pored zagađenja koje već dolazi od postojećih rudarskih kopova i iz topionice i fabrike sumporne kiseline, dodatno uticati na povećanje ukupnog zagađenja zemlje, vode i vazduha u Timočkoj krajini. Izvori zagađenja vazduha u Zaječaru su individualna ložišta i saobraćaj. Emisije iz preko 10.000 ložišta tokom grejne sezone dovode već godinama do visokih koncentracija čađi i PM čestica u toku grejne sezone korišćenjem fosilnih goriva. Projektom ćemo pokrenuti inicijativu za uključivanje Zaječara u Program monitoringa vazduha, povećanje sredstava za monitoring u budžetu grada, kao i donošenje Plana zaštite vazduha“, naveo je Pogarčić i dodao:
„Lokalnim vlasništvom ćemo se baviti kroz slučaj Rgotskog jezera gde ćemo nakon pravne analize, doneti preporuke i inicirati rešavanje problema za zaštitu biodiverziteta Rgotskog jezera i primenu zakona koji obavezuje rudarsku kompaniju Jugokaolin d.o.o. vlasnika kopa kvarcnog peska, da uradi rekultivaciju zemljišta“.
U okviru projekta, kako je rečeno, biće organizovane edukativne radionice i treninzi za mlade u oblasti ekologije, ljudskih prava vezanih za zaštitu životne sredine i zdravlja, kao i treninzi u oblasti digitalnog aktivizma. Biće realizovane i dve omladinske inkluzivne pozorišne predstave, dva filmska festivala o zagađenju vazduha i vode, pa će time biti omogućuno deci i mladima da aktivno učestvuju u rešavanju realnih ekoloških problema i donošenju odluka.
Organizacije civilnog društva okupljene oko projekta, nastojaće da podignu svest građana/ki da se aktivno uključe u javne politike i donošenje odluka u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, u skladu sa najboljim praksama u EU.
Završetak realizcaije projekta planiran je za maj mesec 2024. godine.
Kažu da u projektu učestvuje „veliki broj ljudi koji se bave ekologijom“? Ko su ti ljudi? Na koji način se bave ekologijom, povremeno i aktivistički ili im je to profesija? Da li ih ima dovoljno? Koliko su stručni? Koliko iskustva imaju? Da li su to „ZA česme“? Postoji li stručna komisija koja je relevantna da diskutuje o najbitnijim ekološkim zakonima? Koliko je tu hemičara ili tehnologa (hemijskih inženjera i inženjera za zaštitu životne sredine)? Evo, ja sam čovek iz te struke, hemijski inženjer, radio sam na pripremi vode, praksu na fakultetu na preradi otpadnih voda (pogon „Coca-cole“ u Batajnici), i voleo bih da učestvujem u ovom projektu i u konsultacijama. Takodje, imam nekoliko prijatelja i prijateljica sa fakulteta koji se već 15 godina bave regulativama u oblasti zaštite životne sredine, i izradama studija o uticaju na zaštitu živiotne sredine. Takodje, član sam organizacije koja je postavila uredjanje za merenje koncentracije zagadjujućih čestica (PM10 i PM2.5) na teritoriji cele Srbije. Voleo bih da se pridružim ovoj inicijativi, i da pomogmem da se dovedu stručni ljudi. Da li je to moguće? Evo, struka želi da pomogne. Možete me slobodno kontaktirati. Unapred hvala!
P.S. Šta ćemo sa time što je većina čemi u Zaječaru oresušilo? To, naravno, mema nikakve veze sa ogromnim količinama zaječarske vode koju „Heineken“ koristi?! Podzemne vode su medjusobno povezane. „Studija“ Heinekena je javno prikazana radnij grupi ekologa i predstavljala je štampanu prezentaciju na nekoliko 5-6 strana, sa par crteža. I to su nazvali „Studija uticaja na sistem pidzemnih voda u Zaječaru.“ To nikada više nije ispitano.
Predrag Nikolić,
Diplomirani inženjer tehnologije (hemijski procesni inženjer)