Na koji način građani mogu da učestvuju u izradi lokalnog budžeta? Mogu li da sudeluju u donošenju odluka o tome šta u gradu treba da se finansira iz lokalnog budžeta? Kako i kada mogu da predlože za koje namene će se budžet trošiti? Kako se pravi budžet i kako izgleda budžetski kalendar? Kako se puni budžet i kako se troši? Odgovore na ova pitanja potražili smo od načelnice Finansija Gradske uprave u Zaječaru Valentine Đuričić
Odeljenje za finansije Gradske uprave u Zaječaru, prema rečima načelnice Valentine Đuričić, izradilo je Nacrt Odluke o budžetu za 2024. godinu, postavilo na sajt grada i pozvalo sve zainteresovane stranke, sve građane, stručnu javnost, institucije, udruženja građana, nevladine organizacije i ostale da učestvuju u javnoj raspravi koja traje od 2. oktobra, 20 dana, do 21 oktobra.
„Takođe, imaćemo jednu uživo javnu raspravu koja će se održati 16. oktobra u Velikoj sali Gradske skupštine i tu će biti gradonačelnik grada Zaječara, svi njegovi saradnici, pomoćnici, biće većnici, naravno i odeljenja koja su učestvovala u izradi budžeta, i ja bih zamolila sve zainteresovane stranke, odnosno ljude koji žele da učestvuju u javnoj raspravi o budžetu grada Zaječara, da budu prisutni bar tog dana, 16. oktobra, od 13.00 sati, za kada je zakazana“, navela je za Magnum radio načelnica Valentina Đuričić.
Ona navodi da sama priprema izrade lokalnog budžeta počinje onog momenta kada ministar finansija dostavi uputstvo o pripremi, uputstvo za pripremu lokalnih budžeta za tu godinu i projekcije za naredne dve godine.
„Ovoga puta, 5. jula ministar finansija je poslao uputstvo svim lokalnim samoupravama za pripremu budžeta za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026. godinu. Naše aktivnosti traju cele godine, ali bukvalno za nastanak budžeta, koji će biti usvojen na lokalnoj skupštini, odnosno usvojen krajem decembra, mi krećemo tada sa pripremom našeg uputstva koje dostavljamo našim direktnim i indirektnim korisnicima. Naše uputstvo sadrži preporuke, koje se sastoje od uputstva delom od Ministarstva finansija, koje nas je uputilo kolika može da budu masa sredstava za plate, koliko mogu da budu predviđena sredstva za stalne troškove, da se uzmu u obzir svi oni pokazatelji koji su potrebni da bi se izradio dobar budžet i da se uzme u obzir masa sredststava koja je predviđena za isplatu stvarno zaposlenih ljudi, a ne za isplatu sistematizovanih radnih mesta. I mi to radimo, jer Ministarstvo ima strogu kontrolu izvršenja budžeta“, navodi Đuričić i dodaje:
„Dakle, kad mi pošaljemo uputstvo našim direktnim i indirektnim korisnicima mi ih uputimo da moraju da dostave svoje finansijske planove na četvrtom nivou ekonomske klasifikacije, da u svoje budžete uvrste one obaveze koje su ostale neizmirene iz ranijih perioda ili za započete projekte. Zatim, dajemo uputstvo da vode računa o izvorima prihoda, u smislu da li su samo budžetski, da li su to iz donacija prihodi, da li su od ministarstava raznih, i na osnovu takvog uputstva mi odredimo rokove kada oni treba da dostave planove našim odeljenjima, koja imaju ingerencije nad tim indirektnim korisnicima“.
Đuričić nas podseća da su direktni korisnici Skupština grada, Gradsko veće, Gradonačelnik, Gradska uprava i Javno pravobranilaštvo, a da su indirektni korisnici budžeta u sastavu direktnog korisnika – Gradske uprave. Tu spadaju ustanove kulture – u gradu Zaječaru ih ima četiri: Pozorište, Biblioteka, Muzej i Istorijski arhiv. Takođe, indirektni korisnici su Turistička organizacija, Ustanova za predškolsko obrazovanje i Ustanova za decu ometenu u razvoju „Oblutak“. Što se tiče škola srednjih i osnovnih, one i Centar za socijalni rad ne spadaju u indirektne korisnike, već su to drugi korisnici, koji su indiretni korisnici budžeta Ministarstva za obrazovanje i drugih ministarstva, indirektni korisnici budžeta Republike Srbije.
Od 2015. godine, prema rečima Valentine Đuričić, shodno Zakonu o budžetskom sistemu, Zakonu o budžetu Republike Srbije i Zakonu o lokalnim samoupravama, radi se programski budžet.
„To znači da to nije više linijski budžet, nego je programski, budžet gde su dati programi, programske aktivnosti i projekti, i naši indirektni i direktni korisnici isto to rade sa svojim finansijskim programom. Onda svi dostavljaju te programske budžete, gde imamo predviđene ciljeve i indikatore za svaki program“, navodi Đuričić i dodaje:
„Imamo 17 programa. Najnoviji program koji je grad Zaječar uvrstio je energetska efikasnost. Imamo program za stanovanje i urbanizam, za prostorno planiranje, program za osnovno i srednje obrazovanje, program za predškolsku ustanovu, program za lokalnu samoupravu, za komunalne delatnosti, turističke delatnosti… Što se tiče tih programa, svako dostavlja svoje ciljeve i indikatore potrebne da se jedan budžet napravi, odnosno finansijske planove. Svi naši korisnici koji dostavljaju svoje finansijske planove, dostavljaju ih na određenim obrascima. Mi, kada im damo uputstvo, dajemo i limite sa kojima mogu da uđu u budžet za narednu godinu.
Ukoliko neko od korisnika potražuje veća sredstva, kako objašnjava Valentina Đuričić, postoje obrasci na kojima mogu da traže dodatna sredstva, za kapitalne investicije i druga sredstva ukoliko stvarno postoji razlog.
„Oni to moraju dobro da opravdaju, zašto traže više od limita koji je stručna služba finansija za to opredelila, na osnovu uputstva koje je dostavilo ministarstvo“, kaže Đuričić.
Podseća da je budžet planska kategorija, koja podrazumeva ukupno planirane prihode i primanja na prihodnoj strani, te ukupno izvršenje rashoda i izdataka koji su potrebni da se namiruju sve namene i svi troškovi za jednu godinu.
„Što se tiče prihodnog dela, imamo izvorne prihode, ustupljene prihode i transferme prihode. Lokalne samouprave se finansiraju iz lokalnih prihoda, to su lokalne komunalne takse, porez na imovinu pravnih i fizičkih lica, zatim administrativne lokalne takse, boravišne takse…“, objašnjava Valentina Đuričić i dodaje:
„Što se tiče ustupljenih prihoda, mi imamo najveći iznos ustupljenih prihoda od poreza na zarade koje se ostvaruju na teritoriji našega grada i to je 77% koje nama vraća Republika u naš budžet i to je najveća stavka koja puni budžet. Tu je zatim porez na nasleđe i poklon, koji je ustupljeni prihod, porez na apsolutna prava, zatim imamo prihode i naknade ostvarive na teritoriji jedinice lokalne samouprave. Imamo i transferne prihode, a transferni prihodi mogu biti nenamenski i namenski“.
Nenamenski prihodi koji se slivaju u budžet Zaječara, s obzirom na to da Zaječar pripada drugoj kategoriji razvijenosti, iznose 288 miliona dinara i oni se svakog meseca dostavljaju oko 25. u mesecu.
„Oko 24 miliona dolazi u naš budžet, a to su sredstva koja nama Ministarstvo vraća, taj transfer se određuje na osnovu razvijenosti, po broju dece, škola, vrtića…“, kaže načelnica Finansija Gradske uprave u Zaječaru i dodaje:
„Namenski transfer mogu ministarstva da upute lokalnim samoupravama za određene namene i to je prihod iz drugih izvora, kako mi kažemo. Može da bude od ministarstva, može da bude od stranih donacija, možda za bude kroz konkurse i projekte, gde mi moramo obavezno da imamo neki procenat učešća u tim projektima“.
Što se tiče prihodnog dela budžeta, kako objašnjava Đuričić, moguće je da ostane i nešto neutrošenih sredstava iz ranijeg perioda.
„Mi u budžetu ne smemo da imamo veći deficit od 10%, i to je veoma bitno da se kaže, samo u opravdanom slučaju ako ima nekih investicija većih, možemo opravdano da tražimo od Ministarstva da nam dozvoli da imamo i veći deficit od 10%, ili ako nam dođu donacije koje stignu krajem godine, znači krajem decembra, a mi ne stignemo da ih utrošimo i na taj način možemo da tražimo od Ministarstva da nam dozvoli da taj deficit bude veći od 10%, ali se mi držimo – za sada smo u tim granicama“.
Lokalne samouprave sufinansiraju putem konkursa i javnih poziva i programe, odnosno projekte u oblasti kulture, obrazovanja, sporta, informisanja…
„Za sve konkurse komisija radi na izradi konkursne dokumentacije, i u zavisnosti od toga ko ispunjava uslove i koje su potrebe grada, odnosno građana, opredeljuju se određena sredstva, zaključaju se ugovori…“, ističe Đuričić.
Ove godine se uključuju građani i kroz udruženja na nivou naselja, na nivou gradske četvrti i sl. u okviru projekta „Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana“, koji sprovodi „Helvetas Swiss Intercooperation“, a finansira Vlada Švajcarske.
„Raspisan je javni poziv, bio je konkurs, pa sad očekujemo rezultate. I to je lepa jedna novina. Građani u bliskom okruženju su mogli da konkurišu, postoji komisija koja je formirana od strane gradonačelnika i tu se moglo aplicirati za određena dečija igrališta, parkiće, da se uradi možda neki trotoar, neki košarkaški teren… Pozivamo sve građane koji imaju dobre predloge za investicije, ako to ne bude u ovoj godini, da se prijave, da predlozi uđu u planove za narednu godinu. Važno je reći i da kad građani apliciraju za neki program, mora da bude zemljište u našoj svojini, moramo da imamo i sredstva za tehničko-plansku dokumentaciju“, navodi Đuričić.
Javna rasprava, koja će, kada je reč o budžetu za narednu godinu biti održana 16. oktobra, upravo će biti prilika da ljudi dođu i da kažu šta žele da se poboljša u gradu, šta da se uradi, gde da se investira.
„Mi ćemo sve naravno zapisati, obrazložiti, za ono što može mi ćemo dopuniti naš budžet ako je to opravdano. Budžet se ne završava samo prvom odlukom, postoje i rebalansi budžeta, ako je nešto potrebno i vidimo da je to dobro mi ćemo sigurno to i uvrstiti“.
Inače, direktni i indirektni korisnici, na osnovu uputstva za pripremu budžeta, bili su u obavezi da dostave svoje finansijske planove nadležnim odeljenjima do 15. septembra.
„15. septembra Odeljenje za finansije dobilo je finansijske planove, detaljno ih je pregledalo i pokušalo da sagleda sve aspekte, a onda smo 25. septembra objavili da smo izradili Nacrt Odluke o budžetu i da ćemo staviti na sajt grada i pozvali sve građane da od 2. oktobra do 21. oktobra učestvuju u kreiranju i dopuni, da daju sugestije svoje, nova viđenja i da kritikuju na kraju krajeva. Sve to da dostave na naše mail adrese ili da se obrate preko našeg uslužnog centra, da dostave poštom, do 21. oktobra. 16. oktobra je javna rasprava, odnosno usmena javna rasprava“, podsetila je još jednom Đuričić i pozvala sve zainteresovane građane, stručnu javnost, sve institucije, javna preduzeća, škole, grupe građana, nevladine organizacije, pojedince, da učestvuju u toj raspravi.
Po završetku javne rasprave, Odeljenje za finansije sačiniće zapisnik, koji će, prema rečima Valentine Đuričić, objaviti na sajtu grada, izneti koje su bile primedbe, koji su novi projekti uvršteni… Nakon toga Odeljenje za budžet sve ponovo obradi, ako postoji mogućnost da se nešto menja izmeni se, i do 1. novembra, kako navodi načelnica, Budžet se dostavlja izvršnom organu – Gradskom veću, nakon čega se šalje Skupštini na usvajanje. 20. decembar je krajnji rok za usvajanje budžeta za narednu godinu, od strane gradske skupštine.
Medijski sadržaj je objavljen u okviru programa „Za otvoreno društvo, otvoreno o budžetu“, koji se realizuje u okviru projekta „Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana – MED“, koji sprovodi „Helvetas Swiss Intercooperation“, a finansira Vlada Švajcarske.