U Zaječaru su juče počeli 31. Zoranovi dani. Na dan otvaranja festivala kod spomenika Zoranu Radmiloviću održana je manifestacija „Pesnici Zoranu Radmiloviću“. Stihove je govorio pesnik Dragan Jovanović Danilov.
Vladimir Đuričić, direktor zaječarskog teatra istakao je da je kazivanje stihova posvećenih Radmiloviću već taradicionalno prvi program na Festivalu i podsetio da su ovde i ranijih godina bili najznačajniji domaći i strani pesnici dodavši da je i ovoga puta u pitanju jedan od najvećih živih pesnika u Srbiji, Dragan Jovanović Danilov.
Kod spomenika našem istaknutom glumcu potom su prisutni imali priliku da čuju pesmu „Zorana Radmilovića obožavaju svi narodi i narodnosti sveta“, koju je pesnik Dragan Jovanović Danilov posvetio glumčini čije ime nosi zaječarsko pozorište.
ZORANA RADMILOVIĆA OBOŽAVAJU SVI NARODI I NARODNOSTI SVETA
Uđite, samo uđite da ovo čujete: „Ne želim da se ponovo rodim.
Zapravo želim, ali posle smrti.
Želim još jedan ceo život“.
Afrika ima svoje fetiše, a Zoran Radmilović scenu na nebu gde održava predstave među oblacima.
Kada je Zoran Radmilović odigrao „Radovana Trećeg“ na hilјade mladih Japanaca iznenada je odustalo od samoubistva.
Japanke u kimonima mahale su lepezama kako bi ovaj velikan mogao da na miru božijem sprema uloge pod bambusima.
A čokoladne žene na Kubi, valјale su po butinama tompuse samo za njega i Fidela Kastra.
Kad smo već kod Fidela Kastra, ne jednom, Kastro je dolazio da popravi kabriolet u Zoranovoj majstorskoj radionici i bogami morao je čekati da dođe na red.
Uzgred, miris benzina iz njegove radionice prostirao se kroz sve političke režime.
Bog ne postoji ako nema molitve, kristalne čaše nema bez šampanjca, a Zorana Radmilovića bez „Radovana Trećeg“ u kome nas je sve zamesio zajedno sa narodnim poslovicama i majčinim mlekom.
Zoran Radmilović je maratonac koji trči počasni krug kroz stepe povesti: jer Zoran Radmilović i danas samo igra, igra, igra ne čekajući ni ruski gas, ni subvencije Evropske unije.
Zorana Radmilovića, naprosto obožavaju svi narodii narodnosti sveta, a on se jednako brine hoće li uopšte imati snage da im svu tu lјubav uzvrati.
Zoran Radmilović nas odozgo s neba grli ali ne rukama, jer rukama se ne može ništa zagrliti.
Velika je to sreća za Srbe: jer Zoran Radmilović, je naša planina i naš planinski venac.
Zoran Radmilović je važniji i od sedam svetskih čuda.
Ovu zemlјu Zoran Radmilović pretvara u nebesa.
Razapet nad nama kao šator, Zoran Radmilović je besmrtan. Iznad Zorana Radmilovića je jedino Bog.