Asocijacija za borbu protiv side – JAZAS, u saradnji sa Timočkim omladinskim centrom, a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije organizovali su juče Okrugli sto pod nazivom „Zdravlje populacija osetljivih na HIV tokom Kovid 19 pandemije“, u prostorijama POMAK-a u Zaječaru.
Na okruglom stolu su govorili Ivana Ćebić, gradski većnik Grada Zaječara, Goran Radisavljević, direktor TOC-a, a o Međusektorskim socijalno-zdravstvenim uslugama i radu na terenu, govorio je Miloš Stojiljković Rolović, direktor JAZAS-a iz Beograda.
-Razlog zašto smo osmislili jedan okrugli sto jeste to da nam se Kovid desio, dve godine je trajao. Svi znamo da kada se dešavao Kovid i kada su odeljenja postala kovid bolnice da su drugi pacijenti bili malo sklonjeni. Borba protiv HIV-a i side je naša misija još od 1991. godine kada smo osnovani. Sada smatramo da je pravo vreme da popričamo o tome šta se dešavalo sa grupom osetljivom na HIV za vreme Kovid pandemije u Srbiji, koje smo lekcije izvukli, kako je Kovid uticao na zdravstveni sistem, kako je uticao na pojedinca, šta smo radili, gde smo možda mogli bolje? Možda možemo da ostvarimo neka nova partnerstva između državnog i civilnog sektora za dobrobit potencijanih pacijenata, kazao je Rolović.
On je dodao da se svake godine pojavi od sto do 150 novodijagnostikovanih, što znači da oni nisu dobili HIV u toj godini nego su tada dijagnostikovani.
-Imamo taj problem, da osoba koja živi sa HIV-om jedini način da sazna svoj HIV status jeste da se testira. O tome sam danas i govorio, o međusektorskoj usluzi koju pružamo. To je usluga kada mi izlazimo sa našim kadrom u zajednicu i motivišemo ljude da se testiraju kako bi otkrili što ranije svoj HIV status jer je to jedini pravi put, što se pre otkrije, pre se kreće sa terapijom pa se ostvaruju i bolji rezultati. Terapija je potpuno besplatna u Srbiji, dostupna je svima, rekao je Rolović.
Ova tribina je okrenuta ka medicinskim radnicima i zbog približavanja teme.
-Ovi okrugli stolovi se sprovode u 24 okružnih centara u Srbiji. Jako je bitno edukovati i socijalne i zdravstvene radnike i zbog samog nastupa. Nedavno je izašla informacija da imamo tri hiljade novoinficirnih u Srbiji, što je uzbunilo javnost. Nama je prva osoba inficirna HIV-om u Srbiji 1984. godine i mi imamo oko tri hiljade živih koji su bolesni upravo od 1984. godine do danas. Sa umrlima je to pet i nešto hiljada. Kovid je dosta uticao i na narušavanje mentalnog zdravlja i međusektorska saradnja je prepoznata i na nacionalnom nivou, ali ona mora biti prepoznata i na lokalnom nivou jer moraju da sarađuju sve institucije, istakao je Goran Radisavljević, direktor TOC-a.
Grad Zaječar je pristupio i potpisao Parisku deklaraciju krajem prošle godine sa deset lokalnih samouprava u Srbiji kako bi se doprinelo boljem zdravstvenom stanju građana.
-Nažalost živimo u vreme pandemije Kovid 19 koji je imao uticaja na sve sfere društva na globalnom nivou. Osobe koje su kompromitovane kao što je slučaj sa populacijom koja živi sa HIV-om spadaju u jednu od najosetljivijih kategorija društva. Veoma sam ponosna što je Grad Zaječar jedan od 300 gradova iz celog sveta koji su potpisali Parisku deklaraciju. Kroz zajednički rad, gradovi mogu da preduzimaju lokalne akcije u cilju globalnog efekta kako bi zaaustavili epidemiju SIDE do 2030. godine. Naglasila bih da je Grad Zaječar započeo proces izrade Plana javnog zdravlja kojim će se kroz niz mera i aktivnosti unaprediti zdravlje građana na lokalnom nivou u svim oblastima delovanja javnog zdravlja pa će time biti obuhvaćena i ova populacija, istakla je većnica Ćebić.
