U svetu koji se neprestano menja, očuvanje kulturne baštine postaje sve važnije. No, često se smatra da je to briga starijih generacija. Međutim, mladi su ti koji donose nove perspektive koje mogu pomoći u zaštiti i promociji naše prošlosti. Na više načina mladi Zaječarci su se aktivno uključili u očuvanje kulturne baštine, a jedan od njih je folklor.
Znanje o kulturnoj baštini temelj je njenog očuvanja, a jedan od načina da se mladi edukuju o lokalnoj i nacionalnoj baštini jesu radionice za mlade. Jedna od njih održana je u subotu u Tehničkoj školi u Zaječaru.
Vanja Adamović iz Nikoličeva je polaznica ove radionice. Voli folklor od malena, a došla je sada, kaže, da nauči, da vidi i čuje nešto novo.
I Anja Nikolić iz Zaječara folklorom se bavi od svoje pete godine.
„Čula sam za ovo udruženje, došla sam, priključila se i veoma sam srećna zbog toga“, rekla nam je Anja, koja posebno, kaže, voli vlaške igre.
„Nisam Vlajna, ali volim vlaške igre“, dodaje, a narodnu nošnju, otkriva nam, nabavila je od svoje bake.
Dragana Lazarević je jedan od osnivača Udruženja za čuvanje kulture i tradicije Unikat dag, a radionica održana u subotu u Tehničkoj školi, jedna je od prvih većih aktivnosti ovog udruženja.
„Cilj nam je da okupimo ljude iz Zajačara i okoline i da im prikažemo igre Crnorečja i vlaške igre iz okoline Negotina, zato što je to tradicija našeg kraja, odnosno okoline Zajačara“, kaže Dragana Lazarević.
Udruženje Unikat dag osnovano je u aprili ove godine i trenutno okuplja tridesetak članova.
„Grupu od 15 članova čine deca od 4 do 14 godina i imamo grupu od 15 starijih članova, od 16 do 32 godine. Imamo u planu krajem oktobra da osnujemo još jednu grupu gde će biti stariji, to će biti rekreativna grupa veterana, i posle toga zatvaramo prijem za nove članove do kraja sledeće godine, da bi mogli da se pripremimo za proleće za neki malo bitniji nastup“, navodi Dragana Lazarević.
Utisak je da Zaječar danas ima veliki broj kulturno-umetničkih društava, gradski folklorni ansambl, Korene, koji okupljaju veliki broj ljubitelja folklora i tradicije, a Dragana ističe da interesovanje za folklor ne jenjava.
„Neverovatno je, ali zainteresovanih za folklor baš ima, prosto sve je više mladih i sve je više male dece koja se interesuju, jer prosto nije to samo igranje, tu je, da kažem, više druženja nego igranja. Što se tiče mlađeg uzrasta, ta deca dosta uče jedna od drugih i dosta uče o timskom radu, što nam je jako bitno, zato što se mi konkretno u našem udruženju trudimo da svako dete prosto nauči da sarađuje sa drugom decom, čak stariju decu zadužujemo da paze na mlađu, da prosto znaju na neki red, za odgovornost, što mislim da je jako bitno za kasnije odrastanje kod deca krenu u školu i kasnije kroz život da prosto imaju neke lepe navike, da znaju da mlađima moraju da pomognu, a da mlađi znaju da su stariji ti koje treba da slušaju, da ne smeju da vređaju jedne i druge… Nama je cilj da pored igranja i čuvanja tradicije decu naučimo nekim vrednostima koje su se uglavnom izgubile poslednjih godina“, ističe Dragana.
Dragana razlog za povećano interesovanje za folklor vidi i u tome što se na području Zaječara poslednjih godina organizuju brojne manifestacije koje neguju i promovišu narodno stvaralaštvo i tradiciju.
„Neka sela su totalno bila zaboravljena, a sada se to vraća. Prosto to je deo naše prošlosti, treba da se neguje, treba da se uči, to su neke naše prabake, čukunbake živele u nekom periodu“, dodaje Dragana Lazarević.
Jedan od predavača na radionici u Zaječaru bio je i Filip Paunjelović iz Boljevca, koji se folkorom, narodnom igrom, bavim od 1968. godine. Paunjelović, inače, dugogodišnji radnik Kulturno-obrazanog centra u Boljevcu, koji se jedno vreme nalazio i na čelu ove ustanove, uvek je radio na pospešivanju održavanja tradicionalne narodne igre Srba i Vlaha ovog kraja. Autor je knjige „Tradicionalna kultura Vlaha Crnorečja“.
„Ljudi zanemaruju svoju tradiciju, suštinu svog bića, odbacuju, da bi se uklopili u neke moderne tokove. Što jednostavno gazi naciju, gazi sve. Znamo da je to uopšte u Srbiji takva situacija“, kaže Paunjelović i dodaje da je zato važno održavanje ovakvih radionica.
Ističe, međutim, da su vlaške igre kojima se bavi previše iskarikirane na sceni, počevši od onih u izvođenju ansambla Kolo, pa do svih ostalih beogradskih i drugih kulturno-umetničkih društava.
„Njihovo ponašanje na sceni vređa naciju, zato ja pokušavam da ukažem na pravu vrednost, odnosno na dostojanstvo igre, na lepotu igre, pokreta, oblačenja itd“, kaže Paunjelović i dodaje da deca hoće da uče.
„Drago mi je da ima dece, da hoće da uče. Ja sam zagazio u 80. godinu, evo još malo pokazujem ljudima i prestaću za neko vreme. Ovo je dobro, ovo što ovi mladi ljudi organizuju, što rade“, navodi ovaj čuvar tradicije.
Predavač na radionici u Zaječaru bio je i Milan Nikolić iz Negotina, još jedan mladi čuvar tradicije, student etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Ovaj dvadesetdvogodišnji mladić već 10 godina se bavi folklorom.
„Pre desetak godina kada sam postao član kulturno-metničkog društva u Kobišnici počelo je da razvija to interesovanje za negovanje naše tradicionalne kulture, najpre kroz igre, pa kasnije i kroz materijalnu kulturu ovog kraja“, kaže Milan koji je danas vlasnik i privatne zbirke etnoloških predmeta koju čine tekstilni predmeti, narodne nošnje, ali i predmeti za pokućstvo.
„Sada imam zbirku koja broji preko hiljadu artefakata“, ističe Nikolić, zahvaljujući kome su, inače, polaznici radionice u Zaječaru mogli da nauče puno toga o vlaškim igrama zastupljenim severoistočno od Zaječara, iz okoline Negotina.
Da je očuvanje kulture i tradicije ovog kraja od velikog značaja za zajednicu i društvo, da je folklor nasušna potreba da se sačuvaju sela, sve češće se čuje poslednjih godina u Zaječaru. Brojne radionice, nastupi, osnivanje novih kulturno-umetničkih društava i udruženja koja se bave očuvanjem kulture i tradicije, kao i veliki broj zainteresovanih mladih ljudi da u njima učestvuju, daju ohrabrujuću sliku.
Ne nadavno održanoj manifestaciji „Bašta Balkana“ u Velikom Izvoru, u okviru koje su u bogatom kulturno-umetničkom programu nastupila brojna kulturno-umetnička društva sa teritorije grada Zaječara – „Graničar” iz Halova, „Vrelo” iz Nikoličeva, „Dubočane”, „Šljivar” i „Grljan” iz istoimenih sela, „Zoran Gajić” iz Rgotine, „Novo doba” iz Grlišta, „Mladost” iz Velike Jasikove, „Romulijana” iz Gamzigrada, „Božur” iz Zvezdana, FSDR „Jovica Joca Mihailović”, KUD „Penzioner” i KUD „Nikola Pašić” iz Zaječara, kao i domaćin — KUD „Stojan Nikolić Čile”, gradonačelnik Boško Ničić je istakao da na teritoriji grada gotovo ne postoji selo koje nema svoju manifestaciju i najavio da će se i ubuduće ulagati i raditi na očuvanju folklornih društava u svakom mestu.
Sadržaj je objavljen u okviru projekta „Izazovi i mogućnosti – Mladi u Zaječaru i zaječarskim selima“. Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
