Na inicijativu Ujedinjenih nacija svake godine 12. avgusta obeležava se Međunarodni dan mladih. Cilj obeležavanja ovog datuma je da se ukaže na značaj uloge mladih ljudi u društvu, kao i da se podstaknu mladi da organizovanjem različitih aktivnosti skrenu pažnju javnosti na svoj položaj u društvu.
Agenda za održivi razvoj do 2030, koju su 2015. godine usvojile sve članice UN, među kojima i Srbija, obuhvata 17 ciljeva održivog razvoja. U međunarodnim procesima, koji podržavaju primenu Agende 2030, mladi su
podrazumevani kao aktivni učesnici u svim aktivnostima, koje podržavaju njenu implementaciju i praćenje.
Istraživanje „Mladi i Ciljevi održivog razvoja “, koje je krajem prošle godine sproveo Timočki omladinski centar (TOC) u saradnji sa Centrom za visoke ekonomske studije (CEVES), pokazalo je da trećina mladih u Srbiji (33.6%)
uopšte nije upoznata sa ciljevima održivog razvoja Agende 2030.
Istraživanje je sprovedeno u okviru Platforme za opštedruštveni dijalog „Održivi razvoj za sve“, koju uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke u okviru projekta “Reforma javnih finansija – Agenda 2030“ implementira GIZ.
“Iako veoma jasno definišu i uočavaju osnovne probleme sa kojima se suočavaju, poput nezaposlenosti, nepovoljnog položaja na tržištu rada, odliva visoko kvalifikovane radne snage u inostranstvo i nepovoljnog
položaja marginalizovanih grupa, mladi u Srbiji, pokazalo je ovo istraživanje, ne povezuju rešavanje ovih sistemskih problema sa ostvarivanjem ciljeva Agende 2030″, kaže Goran Radisavljević direktor TOC-a.
To potvrđuje, prema njegovim rečima, i činjenjenica da se u odnosu na prioritete grupisanih ciljeva održivog razvoja njih 94,7% izjasnilo da im je najvažnija zaštita životne sredine, koja je intergalni deo većine ciljeva održivog razvoja Agende 2030, o čemu mnogi od njih nisu bili informisani.
Ciljevi održivog razvoja Agende 2030 do sada nisu bili posebno prepoznati u omladinskim politikama u Srbiji.
Ministarstvo omladine i sporta započelo je proces izrade nove Strategije za mlade, jer je prethodna Strategija za period 2015. do 2025. godine usvojena pre Agende 2030, a u toku su i izmene Zakona o mladima. Takođe, u
ovom trenutku čak 106, to jest više od 70 odsto, jedinica lokalne samouprave nema važeći lokalni akcioni plan za mlade.
“Ciljevi održivog razvoja bi trebalo da budu postavljeni u sam centar omladinske nacionalne, a posebno politike u lokalnim zajednicama, prvenstveno kroz predstojeće aktivnosti na izradi novih Akcionih planova za mlade i snažnu finansijsku i stručnu podršku udruženjima mladih i udruženjima za mlade. U tu svrhu smo, takođe u saradnji sa CEVES-om, izradili i Priručnik za uključivanje ciljava održivog razvoja u lokalne omladinske politike. Priručnik je namenjen akterima omladinske politike, institucijama i organizacijama koje se bave mladima, kancelarijama za mlade i udruženjima koja okupljaju mlade ljude,” objašnjava Radisavljević.
Prema njegovim rečima dalja dosledna afirmacija položaja i uloge mladih u društvu se može mnogo efikasnije realizovati povezivanjem Akcionih planova za mlade sa ostvarivanjem ključnih ciljeva i potciljeva održivog
razvoja. To bi akterima lokalne omladinske politike dalo ulogu važnih igrača u procesu ostvarivanja ciljeva održivog razvoja.
“Ovaj proces ne zahteva preveliki dodatni angažman, osim usklađivanja politika i procedura,mkao i odgovarajuće praćenje i izveštavanje o postignutim rezultatima. Dodatno, trebalo bi raditi sa mladima kako
bi im se ukazalo da lični razvoj osobe zavisi i od razvoja lokalne zajednice i da samo zajedničkim ili udruženim snagama možemo doprinete razvoju lokalne zajednice, a samim tim i ličnom razvoju. U svemu tome veoma je
bitno da država pruža kontinuirani odgovor i institucionalnu podršku mladima kroz državno telo koje vodi brigu o njima i time podstiče njihovu participaciju i aktivno učešće,” zaključuje Radisavljević.
U okviru Platforme “Održivi razvoj za sve” sprovodi se niz aktivnosti posvećenih promociji, primeni i praćenju sprovođenja Agende za održivi razvoj do 2030. Među tim aktivnostima su i kampanje, radionice i javne debate posvećene informisanju javnosti i organizacija koje rade sa decom i mladima o važnosti sprovođenja ciljeva održivog razvoja, sa fokusom na one koji su važni upravo za mlade u Srbiji. Kako je pokazalo pomenuto Istraživanje to su, pre svega, dostupno besplatno i kvalitetno obrazovanje, univerzalna pokrivenost socijalnom zaštitom i iskorenjivanje gladi.
Skupština grada Zaječara je, na sednici održanoj 22. juna ove godine, donela Odluku o izradi Strategije za mlade grada Zaječara za period 2023 – 2029. godine. Ovim strateškim dokumentom, kako se navodi, uspostavlja se osnov za dalji razvoj i unapređenje omladinske politike, sa posebnim osvrtom na zdravlje i blagostanje, bezbednost i zaposlenost mladih u zajednici.
Postupak usvajanja Strategije (koji pored ostalog podrazumeva uključivanje zainteresovanih strana u sve faze donošenja dokumenta javne politike), u potpunosti se sprovodi u skladu sa propisima kojima se uređuje planski sistem u Republici Srbiji. Sprovođenje konsultacija sa zainteresovanim stranama, planirano je u narednom periodu na više načina (u vidu okruglih stolova, upitnikom, u pisanoj formi itd…).
Grad Zaječar je pozvao zainteresovanu javnost da dostavi svoje predloge za omladinsku politiku i unapređenje položaja mladih do 15. avgusta, na elektronsku adresu omladina@zajecar.info, a sve mlade od 15 – 30 godina da popune upitnik kako bi se zajedničkim snagama stvorili uslovi za bolju budućnost mladih u zajednici.
Upitnik se nalazi na sledećem linku: https://forms.gle/Ss4qAbmXJKAD6vzEA
Mladi i perspektive – Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
