U svetu koji se neprestano menja, očuvanje kulturne baštine postaje sve važnije. No, često se smatra da je to briga starijih generacija. Međutim, mladi su ti koji donose inovacije i nove perspektive koje mogu pomoći u zaštiti i promociji naše prošlosti. U okviru radionica neformalnog tipa, u Ustanovi „Centar za kulturu grada Bora“ pored škole gitare, likovne radionice i dramskog studija, funkcionišu škola frule, škola folklora i radionica etno pevanja, veoma važne za očuvanje i promociju kulturne baštine Bora kroz učešće i aktivnosti mladih.
Koordinator programa za mlade u Ustanovi „Centar za kulturu grada Bora“ Simonida Gavrić ističe da ova ustanova od svog osnivanja najveću pažnju posvećuje očuvanju i negovanju bogate tradicije.
„U sastavu Grada Bora je 12 sela, 11 vlaških i jedno srpsko, a ono čime se mi ponosimo je da su ova vlaška sela vlasnici najautentičnijih i najarhaičnijih oblika izvornog stvaralaštva koje možemo videti u Srbiji. Mi zaista ulažemo ogroman napor da ih podržimo u tome“, navodi Simonida Gavrić i dodaje:
„Svi znamo da živimo u vremenu potpuno poljuljanih vrednosti i očuvanje prošlosti i bogatog nasleđa koje su nam preci u amanet ostavili je nešto najdragocenije što imamo i što može naročito mladim ljudima da pomogne da idu pravim putem“.
Ističe činjenicu i da Grad Bor ove godine obeležava veliki jubilej – 60 godina manifestacije „Susreti sela“.
„Trebalo je zaista svedočiti ovogodišnjim „Susretima sela“ i gledati na sceni te fantastične amatere kako sa ljubavlju i entuzijazmom ljubomorno čuvaju ono što su od svojih dedova i očeva nasledili. Bilo je pravo uživanje posmatrati ih na sceni. Ono što nas posebno raduje – sale su nam bile prepune gledalaca a na sceni je bio velik broj dece i mladih. Čak je i nas iznenadio taj broj“, kaže Simonida.
Posebno ističe primer malog borskog sela Tanda, koje su mladi uglavnom odavno napustili, a koje je ove godine uprkos svemu zablistalo.
„Ne samo da su smogli snage da se ponovo okupe, nego smo svi mi, i organizatori i ostali učesnici, bili zadivljeni načinom na koji su prikazali običaje svog kraja i folklor“, navodi Simonida Gavrić ističući da posebno raduje činjenica da svako selo ima u svom sastavu veliki broj dece i mladih.
„I Slatina, koja je i ove godine bila domaćin „Festivala igre“, zasenila je sve svojom mladošću na sceni. Oni su prosto doživeli neverovatan preporod u ovoj godini i svi smo bili fascinirani tolikim brojem mladih“, dodaje Simonida Gavrić, inače, autoka monografije koja se bavi susretima sela kroz šest decenija trajanja na području Bora, a koja ovih dana izlazi iz štampe.
Ivona Janković, koja je rođena u Slatini a živi u Beču, kaže da koristi svaku priliku da dođe u Srbiju, u Slatinu, da se druži sa mladima, da igra u folklornoj grupi.
„Kad god mogu ja dolazim, igram, lepo mi je… Volim da igram, volim da se svi zajedno družimo“, kaže Ivona, kojoj nikakav problem ne predstavlja činjenica što nema stalno priliku da vežba sa svojom grupom.
„Brzo sam naučila, brzo sam se uklopila“, dodaje Ivona, a narodnu nošnju je, kaže, nabavila od svoje tetke.
I Jelena Cokić, predsednica Kulturno-umetničkog društva „Branko Olar“ iz Slatine, koje traje više od pet decenija, je veoma zadovoljna velikom zainteresovanošću najmlađih za folklor i tradiciju.
U Ustanovi „Centar za kulturu grada Bora“, dugogodišnjem organizatoru svih sabora i susretanja koji na teritoriji Grada Bora neguju narodno stvaralaštvo, prezadovoljni su, kažu, odzivom mladih.
U radionici etno pevanja polaznici sa predavačem Tamarom Glišić, saznajemo, rade na širokom rasponu etno pesama obuhvatajući brojne muzičke stilove iz Srbije i drugih balkanskih zemalja. Stalno radeći na razvoju glasa, tehnike pevanja i interpretacije, škola etno pevanja postiže sjajne rezultate.
U prethodnom periodu radionica etno pevanja prošla je kroz uspešna takmičenja, kako na republičkom, tako i na međunarodnom nivou, što svedoči o vrhunskom kvalitetu i angažovanju.
Škola tradicionalnih instrumenata – frula, duduk, gajde, u okviru Ustanove „Centar za kulturu grada Bora“, koja je prošle godine proslavila pet godina predanosti i usmerenosti ka čuvanju bogate kulturne baštine, pod mentorstvom iskusnog izvođača tradicionalne muzike i nosioca majstorskog pisma Stefana Radovanovića, deci školskog uzrasta pruža jedinstvenu priliku da zaplove u čarobni svet frule, duduka i gajdi.
Upoznavajući traditiconalne instrumente, tehniku sviranja i disanja, bogatu ornamentiku i ritmičke strukture, polaznici ove škole izrastaju u čuvare tradicionalne muzike. Pored tradicionalnih melodija, repertoar polaznika proširuje se i na savremene kompozicije.
-Kroz podršku Ministarstva kulture i grada Bora, važno je napomenuti da rad škole već tri godine za redom dobija podršku od strane Ministarstva kulture i grada Bora kroz projekat „Frulom od drveta čuvam svoje korene“. Ova podrška je od velikog značaja za dalji razvoj i rad škole, navode u Ustanovi „Centar za kulturu grada Bora“.
Predavanja su najčešće prilagođena individualnim potrebama polaznika.
Otvorena za decu predškolskog i školskog uzrasta, škola folklora omogućuje najmlađima da se upoznaju sa narodnim igrama i kulturom, učeći o važnosti tradicije i otvarajući prozore ka toleranciji i različitostima.
Kroz muziku, igru i druženje, kroz školu folklora Ustanove „Centar za kulturu grada Bora“, deca ne samo što se upoznaju sa narodnim igrama i tradicijom svog naroda, već razvijaju i svoje emocionalne i socijalne veštine, kao i motoričke sposobnosti.
Stručnošću i pedagoškom podrškom, škola folklora posvećena je očuvanju i promociji folklorne umetnosti.
–Kulturno umetničko društvo „Bor“ je mesto gde se stvaraju veze između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, stvaraju nova prijateljstva i uspomene. Kroz tradicionalnu igru, pesmu i muziku naše polaznike nesebično upoznajemo sa bogatim kulturnim nasleđem. Posebnu pažnju posvećujemo razvoju motoričkih sposobnosti i kordinaciji pokreta, navode u Ustanovi „Centar za kulturu grada Bora“ i dodaju da je program škole folklora usmeren ka obrazovanju dece o tradiciji i običajima različitih kultura, navodeći i da scenska primena narodnih igara, razvija samopouzdanje, timski duh i autentičnost.
Polaznici škole tradicionalnih instrumenata – frula, duduk i gajde ostvarili izvanredne rezultate na 37. Saboru frulaša „Oj Moravo“ u Prislonici i na 40. “Saboru frulaša” u Grljanu
Na Saboru frulaša „Oj Moravo“ u Prislonici, u kategoriji do 12 godina, Aleksa Ilić osvojio je drugo mesto, dok je Minja Gergić zauzela treće mesto.
U kategoriji dueta, trio Natalija, Kristina i Katarina Pavlović zauzeo je prvo mesto. U kategoriji od 12 do 16 godina drugo mesto pripalo je Kristini Pavlović, dok je Nataliji Pavlović dodeljena nagrada za najbolje odsvirano kolo.
Posebno priznanje, „Majstorsko pismo“, uručeno je mentoru škole tradicionalnih instrumenata Stefanu Radovanoviću, trostrukom dobitniku prve nagrade u izvornom muziciranju na prethodnim takmičenjima.
Na 40. „Saboru frulaša“ u Grljanu, u kategoriji do 12 godina, Aleksa Ilić osvojio je prvo mesto, dok je Minja Gergić osvojila treće mesto. U kategoriji od 12 do 16 godina, prva tri mesta pripala su sestrama Pavlović. Nagrada za najizvorniju interpretaciju dodeljena je Andreju Žuržu.
Veliki uspeh polaznice etno radionice zabeležile su i na Međunarodnom etno festivalu „Glas Anđela“ u Vlasotincu, koji ima za cilj afirmaciju mladih talenata i očuvanje tradicije i kulture.
-Naše polaznice predstavile su se raznovrsnim repertoarom tradicionalnih pesama. U kategoriji dueta, prvo mesto pripalo je Nađi Kozić i Nataliji Božić, dok su u kategoriji grupa polaznice etno radionice zauzele treće mesto. Na ovom festivalu nastupao je i novi član starije pevačke grupe, Petar Janković.
Posvećenost i predanost polaznika naših radionica, kao i njihovih mentora Tamare Glišić i Stefana Radovanovića, zasijala je u najboljem mogućem svetlu, navode u Ustanovi “Centar za kulturu grada Bora” nastavljajući da podržavaju i razvijaju talente mladih umetnika i verne čuvare tradicionalnih numera.
Autor: Bobana Obrenović
Projekat „Izazovi i mogućnosti – Mladi u Boru i borskim selima“, sufinansiran je iz budžeta Grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
