Dvadesetsedmogodišnja Anica Janevska iz Knjaževca je među retkim mladim ljudima spretnih ruku koji se mogu svrstati u majstore svog zanata. Ona već više od deset godina neguje tehniku pletenja koju je naučila od svoje bake, a njeni autentični proizvodi našli su put do kupaca i izvan grada u kome živi. Najveća potražnja je, kako kaže, za kapama od merino vune, a njene proizvode zainteresovani kupci za sada mogu videti i naručiti samo putem društvenih mreža.
Kao jedan od najstarijih zanata, pletenje je duboko ukorenjeno u našoj kulturi, ali zbog savremenog načina života u kome se nema baš mnogo slobodnog vremena, ali i napredovanja industrije, danas je tehnika izrade ručnih radova u velikoj meri zapostavljena i zaboravljena. Prava je retkost, posebno među mlađom populacijom, naći nekog ko ovaj zanat čuva od zaborava. Ipak, na svu sreću, čuvari starih zanata još uvek postoje. Jedna od njih je Anica Janevska (27) iz Knjaževca, po zanimanju ekonomista, koja od svoje 15-te godine plete šalove, kape, džempere, ali i izrađuje autentične torbe i kolevke.
„Ljubav prema pletenju rodila se još od malih nogu. Sećam se da sam imala oko 15 godina kada sam prvi put uzela igle i vunicu i počela da pletem. Gledala sam baku koja to radi, ona me je i naučila svemu onome što danas znam. I dan danas se sa njom konsultujem. Prvo sam isplela šal, pa džemperić i u početku sam plela odevne predmete sebi i ćerkici, a kasnije sam počela i za druge. Danas se u mojoj ponudi mogu naći još i torbice, bebi stvari, kolevke, ćebence, patofnice, kape od merino vune, haljinice…“, kaže nam Anica.
Anica je majka dve devojčice, a inspiraciju za mnoge proizvode, poput kolevke, nalazi upravo u njima. Kada završi sve obaveze oko dece, povlači se u svoj svet stvaralaštva, odakle izlaze savršeni ručni radovi. Za ovakvu vrstu starog zanata koji je odavno poprimio odlike prave umetnosti, osim velike ljubavi i želje, neophodno je i strpljenje.
„Mene tehnika pletenja smiruje, nemam puno vremena zbog bebe koja ima mesec dana i moje starije ćerkice Mile koja ima četiri godine, ali trudim se da koliko god mi obaveze dozvoljavaju, pletem što više za one koji vole ovakve odevne predmete“, kaže Anica.
Njeni proizvodi nalaze put do svojih kupaca i izvan Knjaževca u kome živi, radi i stvara.
„Potražnja je veća nego ranije jer su mnogi prepoznali moj rad i mogu da kažem da još uvek postoje ljudi koji cene i poštuju pravi ručni rad i autentičnost“, istakla je Anica.
Ona dodaje da trenutno od ovog zanata ne može da se živi, ali perspektivu u tome vidi.
„Još uvek je sve ovo samo hobi, radim iz ljubavi, ali bih jednog dana volela da imam atelje u kome će moći da se vide moji proizvodi, ali i oseti atmosfera u kojoj stvaram. Želja mi je da se jednog dana bavim isključivo ovim zanatom, da ima što veći broj kupaca i da od toga može da se živi“.
Dok jednog dana ne otvori i atelje, Anica svoje proizvode plasira preko društvenih mreža, pa tako poštovaoci starih zanata i autentičnih odevnih predmeta, proizvode mogu pogledati i naručiti na instragam i fejsbuk stranici „Mila Handmade“.
Kako nam je Anica obećala, dok god je vredne ruke služe, čuvaće ovaj zanat od zaborava sa puno ljubavi, ali će pokušati da znanje, koje je stekla pored svoje bake, prenese i na svoje naslednice. Nada se da će uspeti u tome, jer će na taj način, kako kaže, dati mali doprinos u očuvanju tradicije ovog kraja i sačuvati ovu vrstu umetnosti od zaborava.
Sadržaj je objavljen u okviru projekta “Knjaževac – Mladi i perspektive”. Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Knjaževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.