Da li znate legende o nastanku imena Knjaževca, Tresibabe, Mučibabe i Babinog zuba, o mitskom biću Osenja koje se pojavljuje na Jelašničkom mostu koji se nalazi na putu između Zaječara i Knjaževca, na odvajanju puta za selo Jelašnica, da li ste probali staroplaninsku kantarionovu rakiju i Prepržolj?
Ovo su samo neki od primera nematerijalnog kulturnog nasleđa knjaževačkog kraja koji su se našli na jedinstvenoj digitalnoj platformi nematerijalnog kulturnog nasleđa Zaječarskog i Vidinskog okruga.
Kako bi se promovisalo nematerijalno kulturno nasleđe Zaječarskog i Vidinskog okruga korišćenjem savremenih IT tehnologija, stvorila jedinstvena prekogranična baza podataka za ovakvu vrstu baštine, kao i preduslovi za stvaranje novih turističkih proizvoda, nastao je projekat Digitalna nematerijalna kulturna baština.
Na jedinstvenoj digitalnoj platformi nematerijalnog kulturnog nasleđa Zaječarskog i Vidinskog okruga nalazi se 100 najreprezentativnijih primera nematerijalnog kulturnog nasleđa ova dva okruga!
Posetioci ove platforme mogu naći detalje o legendama, manifestacijama, festivalima, društvenim običajima, ritualima, svečanim događajima, tradicionalnim jelima, zanatima… Sve to je upotpunjeno opisima, fotografijama i video zapisima.
Izrada E – Platforme NKN, koja je dostupna na adresi: https://www.digitalich-bgrs.info/, a koja je nastala u okviru projekta Digitalna nematerijalna kulturna baština, sufinansirana je od strane Evropske unije kroz Interreg – IPA Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija, a partneri na projektu su Udruženje za promociju turizma – Vidin iz Bugarske i Institut za pogranična područja – Knjaževac iz Srbije.
U okviru ovog programa krajem prošlog meseca u Domu kulture u Knjaževcu održan je i međunarodni kulturni festival posvećen nematerijalnoj kulturnoj baštini.
Na Festivalu nematerijalne kulturne baštine Vidinskog i Zaječarskog okruga prezentovan je projekat, otvorena je izložba, prezentovana je sama Digitalna platforma i predstavljeni su odabrani elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Prema rečima Vladana Jeremića, direktora RARIS-a i predsednika Organizacionog odbora Festivala, glavni cilj projekta je da pokaže da naš region ima značajnu nematerijalnu kulturnu baštinu koja se ne koristi dovoljno, a pogotovo se ne koristi u turističke svrhe.
„Naš Region je region raznolikosti, osim što ovde žive različite nacije, ovo je region u kome ste na nivou ispod Dunava tamo kod Negotina, a na sat i po odatle ste na 2169 m nadmorske visine na Staroj planini. To nema nigde! U svoj toj diversifikaciji, mešanju, pogotovu sa komšijama iz Bugarske i Rumunije to što postoji ovde je ipak jedinstveno. Nema tu puno specifičnosti, mnogo su veće sličnosti nego razlike i mi treba da budemo svesni da moramo da radimo globalizaciju turizma – to znači da moramo da radimo sa komšijama, a u našem slučaju, budući da smo pogranični region mi sarađujemo sa komšijama iz druge države. Zatvaranje u nekakve male opštinske ili ne znam kakve okvire ne može da donese ništa“, rekao je Vladan Jeremić predstavljajući ovaj projekat.
Druženje u Knjaževcu je krunisano koncertom muzičkih ansambala iz Bugarske i Srbije pod nazivom “Pesma i igra”.
Novoizrađena platforma sadrži informacije o regionima, uključujući i informacije vezane za turizam, vodič za korisnike, interaktivnu mapu 100 najboljih NKN, koja sadrži kratke opise, foto i video materijale, kao i informacije o projektu.
Kada je reč o nematerijalnoj kulturnoj baštini Knjaževca, na mapi su se našle legende o nastanku imena Knjaževca, Tresibabe, Mučibabe i Babinog zuba, o mitskom biću Osenja koje se pojavljuje na Jelašničkom mostu koji se nalazi na putu između Zaječara i Knjaževca, na odvajanju puta za selo Jelašnica, ali i Festival kulture mladih Srbije, knjaževačke etno haljine, dvopređno pletenje vunenih čarapa, Belmuž, staroplaninska Kantarionova rakija, Prepržolj – jelo sa roštilja koje se jedino priprema u Knjaževcu i koje se danas nudi kao jedan od gastronomskih specijaliteta ovog kraja.
Turizam polako postaje prepoznat kao oslonac budućeg razvoja Knjaževca. Turistički centar na Staroj Planini je najveći potencijal ovog regiona. Posljednjih godina ceo kompleks se razvija i već je izgrađen novi hotel sa 4 zvezdice i razvijen je izvestan broj vrlo atraktivnih skijaških staza sa modernim ski liftovima. Takođe, planira se brz završetak razvoja komunalne infrastrukture i pristupnih, asfaltiranih puteva. Sve ovo je izazvalo veliko interesovanje turista.
Između ostalog, opština Knjaževac je poznata po svojim kulturno-istorijskim spomenicima, pre svega po etno-arheološkom parku Ravna. Park predstavlja obnovljene kuće iz 19. veka, kao i zbirku kamenih spomenika i eksponata sa arheološkog lokaliteta Timacum Minus, iz rimskog perioda, koji nije daleko od Knjaževca, dok u Zavičajnom muzeju u Knjaževcu posetioci mogu videti jedinstvenu izložbu dvostruko pletenih vunenih čarapa.
„Molitva pod Midžorom“ i „Sabor na Kadibogazu“ su najpoznatiji događaji koji se dešavaju u opštini Knjaževac. Ovi događaji održavaju tradiciju i stare običaje kroz pripremu tradicionalnih jela, pričanje narodnih priča i pesama, izvođenje tradicionalne narodne muzike.
Važnost nematerijalnog kulturnog nasleđa nije sama kulturna manifestacija, već bogatstvo znanja i veština koje se kroz nju prenose s jedne generacije na drugu. Iako krhko, nematerijalno kulturno nasleđe svakako je važan faktor u održavanju kulturne raznolikosti u svetlu sve veće globalizacije.