Kako se živelo u Zaječaru pre tačno 60 godina? Šta je zanimalo tadašnje Zaječarce, kakvi su bili kulturni i muzički događaji, šta se dešavalo u školama, kafanama, bioskopima i na ulicama grada? Odgovore na ta pitanja donose brojni zanimljivi zapisi iz 1966. godine, sačuvani u starim novinskim tekstovima i arhivskoj građi. Do mnogih od tih podataka danas ne bismo mogli lako da dođemo da ih nije sakupio i sistematizovao Zoran Aleksić, autor knjige „Zaječarska rapsodija“. Prelistavajući bogatu arhivsku građu, pre svega stranice nekadašnjeg lista „Timok“, on je u svojoj knjizi zabeležio brojne događaje i priče o urbanoj muzici i društvenom životu grada, čuvajući tako od zaborava mnoge zanimljive detalje iz prošlosti. Zahvaljujući tom istraživačkom radu, danas možemo da zavirimo u svakodnevicu Zaječara iz 1966. godine i vidimo kako je grad živeo pre šest decenija
Putovanje kroz vreme može da počne:
– Najzad završen sprat na novoj zgradi Gimnazije i učenici su se uselili na početku drugog polugođa…
– Zavičajni klub studenata 7. februara napravio nezaboravnu zabavnu priredbu u sali Narodnog pozorišta. Tražila se karta više…
Zaječar:
KARTA VIŠE ZA STUDENTSKU PRIREDBU
Za vedru priredbu zaječarskog Kluba studenata, koja je održana 7. februara, vladalo je veliko interesovanje, naročito među mlađim stanovnicima grada. Pozorišna sala bila je rasprodata do poslednjeg mesta, čak je za vreme izvođenja programa tridesetak mladića i devojaka stajalo.
Nije li to signal da je kulturno–zabavni život u Zaječaru prilično siromašan i da su priredbe ovakve vrste, iako bez većih pretenzija, dobro došle.
„Timok“ br. 6, od 6.02.1966.
– Veoma uspešna zajednička izložba dva mlada Zaječarca, Zorana Prvanovića, studenta IV godine Fakulteta primenjene umetnosti, koji se predstavio keramičkim radovima i skicama i Slobodana Jovića Etija sa karikaturama…
– S.O.S. iz zaječarske bolnice, njih dvanaest čeka na jedan krevet…
– Na plaži pored brane na Vanjinom jazu priprema se izgradnja montažnog restorana…
– U maju betonski pločnik na Skveru presvučen asfaltom i asfaltiran put od železničke pruge do hotela na Kraljevici…
– Istog meseca završena zgrada Okružnog suda i Okružnog javnog tužilaštva i srušena kafana „Makedonija“ u Ulici Borisa Kidriča (danas Generala Gambete)…
– Zaječar je u junu dobio prvu prodavnicu cveća, koja se nalazila u Ulici Ljube Nešića 113, a otvorilo ju je „Gradsko zelenilo“ iz Leskovca…
– Zavičajni klub studenata organizovao tradicionalni turnir u malom fudbalu na Popovoj plaži, a u toku leta je izbačen iz podruma Matične biblioteke i opet ostao bez krova nad glavom…
– Zaječarski studenti učestvovali na Umetničkim igrama studenata Srbije u Knjaževcu…
– U avgustu asfaltirano 500 metara Ulice maršala Tita, od Skvera do bivšeg hotela „Solun“ (ugao Karadžićeve ulice i Maršala Tita)…
– Početkom avgusta otvoren „Ekspres restoran“ u lokalu najelitnije predratne zaječarske kafane „Luvr“, a posleratne kafane „Srbija“…
– 11. avgusta počeo da radi restoran u zgradi Paviljona na Kraljevici, gde se na terasi sviralo tri puta nedeljno…
– U Zaječaru osnovana Srednja tehnička škola, koja je počela rad 7. septembra…
– U centru grada proširena raskrsnica ulica Maršala Tita, Ljube Nešića, Hajduk Veljkove i Svetozara Markovića i postavljen prvi semafor...
– Otvoren Muzički magazin u ulici Ljube Nešića gde su se prodavali muzički instrumenti, gramofoni, gramofonske ploče, pojačala, televizori, radio aparati…
– Filmovi Jugoslovenske kinoteke prikazivani su svake nedelje, deset filmova od novembra do kraja godine…
– Krajem oktobra u Zaječar stigle tri kabine za javne telefonske govornice…
Kraj pedesetih, а posebno šezdesete godine, kasnije su zabeležene kao vreme blagostanja u komunističkoj FNRJ, odnosno SFRJ.
Došle su prve blu-džins farmerke, mantili „šuškavci“, tergal i tvist suknje, prve filter cigarete.
Cvetao je šverc robom koju su donosili snalažljivi momci iz Trsta. Mnogi iz Zaječara i okoline već su otišli na zapad u pečalbu i tako smo dobili prve „ gastarbajtere“. Titova Jugoslavija je počela da otvara granice. Zabavna muzika je već imala prilično ustrojenu mrežu udruženja kompozitora (SOKOJ) i republičkih radio i TV centara (JRT) i fabrike gramofonskih ploča (Jugoton od 1947. i PGP RTB od 1959. godine).
U Zaječaru se već odavno osećala plima modernog gradskog duha, uprkos nezadovoljstvu i otporu konzervativnih snaga koje su još postojale u aktuelnoj vlasti. Mladi radnici, srednjoškolci i studenti i dalje su se zabavljali tako što su odlazili na igranke i u bioskop, ređe u pozorište. Korzo, na istom mestu, zadržao je ulogu glavnog mesta okupljanja mladih sa nesmanjenim brojem šetača. Samo su se smenjivale generacije, dolazila su nova lica.
Iz knjige „Zaječarska rapsodija“ Zorana Aleksića
Zоran Aleksić Aleksa rođen је u Zaječaru sredinom veka, godine, meseca, nedelje, dana i sata, odnosno 15. juna 1950. godine u četvrtak u pola dvanaest. Odrastao je u kraju u kome su klinci odmalena slušali šlagere, rokenrol, tvist i bit. Kao tinejdžer, šezdesetih godina osnovao je sa školskim drugovima VIS Apoloni, zatim VIS Deca cveća, a 1975. godine svirao na Gitarijadi u grupi Privremena konstrukcija. Uzori su mu bili Džon Lenon i Če Gevara. Otkad je porastao da mu cepači karata dozvoljavaju ulaz na igranke, retko koju je propustio. Od 1970. godine, propustio je samo Gitarijade kada nije bio u gradu. Učestvovao je u radu Zavičajnog kluba studenata na pripremama za Festival u Knjaževcu i u organizaciji Zvezdanih večeri. Držao je disko–klub Šašavi mrav 1972. godine, а kasnije učestvovao u osnivanju Kluba ljubitelja modernih igara „Maj“. Rečju, otkako zna za sebe, prati zaječarsku zabavno-muzičku scenu do danas. U međuvremenu završio je Gimnaziju u Zaječaru i Pravni fakultet u Beogradu. Danas diplomirani pravnik u penziji, radio je u Okružnom sudu u Zaječaru i u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju ”Gamzigrad“ u Gamzigradskoj Banji.