BORA DIMITRIJEVIĆ: HVALA SVIMA KOJI STE MI OMOGUĆILI DA JEDAN SVOJ SAN DOSANJAM ZAJEDNO SA VAMA
Povodom Dana državnosti Srbije, ordenom Karađorđeve zvezde, za naročite zasluge na polju kulture, umetnosti i nauke, odlikovan je Bora Dimitrijević, dugogodišnji direktor Istorijskog arhiva „Timočka krajina“ i Narodnog muzeja Zaječar. Orden mu je uručen na posebnoj svečanosti u Predsedništvu Republike Srbije 15. februara, a u njegovu čast na Feliks Romulijani danas je svečani prijem priredio gradonačelnik Zaječara Boško Ničić.
Prijem na Feliks Romulijani organizovan je u prisustvu velikog broja zvanica iz društvenog i kulturnog miljea grada, a čestitajući Dimitrijeviću na državnom priznanju, gradonačelnik je podsetio prisutne na njegove brojne zasluge za razvoj kulture na području Zaječara, Timočke krajine i Srbije.
Bora Dimitrijević rođen je u Zaječaru, gde je i završio osnovnu školu. Godine 1968. završio je Gimnaziju nakon čega je upisao Filozofski fakultet u Beogradu, na grupi za arheologiju, na kojoj je diplomirao 1973. godine. U Istorijskom arhivu radio je od 1976. do 2001. godine. Za direktora Arhiva imenovan je 1990. godine. Funkciju direktora Narodnog muzeja u Zaječaru obavljao je od 2001. godine, kada je počeo da rukovodi radom muzeja i arheološkim lokalitetom Feliks Romulijana, koordinara radom Radul begovog konaka i stručnim delom Zadužbine Nikola Pašić u Zaječaru. Rukovodi poslovima zaštite arhivske građe za opštine Zaječar, Knjaževac i Boljevac. Utemeljivač je Zadužbine Nikola Pašić.
Bora Dimitrijević je radio na rukovođenju procesa izrade prostornog plana područja specijalne namene pod zaštitom UNESKO – carska palata Romulijana (2004). Bio je koordinator za istočnu Srbiju pri izradi Nacionalne strategije razvoja turizma Republike Srbije. Sarađivao je na izradi Master plana „Put rimskih careva” (2007), sa Ekonomskim fakultetom iz Beograda. Ekspert za arheologiju na projektu Cultural and Natural Heritage South East Europe – IRPP/SAHH (2003 – 2005.) U određenim periodima radio je i kao predavač. U svojoj dosadašnjoj opsežnoj karijeri sarađivao je sa državama i ambasadama – Ambasada Kanade u Beogradu, Ambasada SR Nemačke u Beogradu, Vlada SR Nemačke, Ambasada Japana u Beogradu, Vlada Italije, Vlada Japana, Ministarstvo spoljnih poslova Italije, Ambasada Italije u Beogradu, Ministarstvo kulture Italije, ali i sa brojnim institucijama – Italijanski institut za kulturu, Francuski kulturni centar u Beogradu, Austrijski kulturni forum, Britanski savet i Gete institut. Član je više domaćih i stranih naučnih i stručnih organizacija. Objavio je naučni rad iz oblasti nacionalne istorije 19. i 20. veka, kao i lokalne istorije u više objavljenih knjiga i stručnih radova. Bavio se ekspertskim radom na poslovima za nominaciju arheološkog nalazišta Romulijana za UNESKO, rukovodio procesom pripreme tehničke dokumentacije i elaborata za nominaciju sa ekspertima iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije i Ministarstva kulture RS.
Dimitrijević je autor više knjiga i publikacija kao i značajnih autorskih projekata. Dobitnik je više nagrada, pored ostalih i najvišeg nacionalnog priznanja u turizmu Srbije. Turistička organizacija Srbije je organizovala svečanu dodelu nagrada „Turistički cvet“ i priznanja izuzetnih destinacija Evrope, EDEN Srbija 2015. na kojoj je ova prestižna nagrada za 2015. godinu, u kategoriji „Organizacija ili pojedinac za doprinos unapređenju turizma i podizanju kvaliteta turističkih usluga“, dodeljena Bori Dimitrijeviću, direktoru Narodnog muzeja u Zaječaru.
U vreme kad je bio direktor Narodnog muzeja u Zaječaru Romulijana je stavljena na UNESKO-vu listu, što je svakako najznačajniji kulturni događaj u istoriji grada. Šest godina rada na tome je bilo uloženo. Radila je na tome velika ekipa stručnjaka iz Arheološkog instituta, republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Narodnog muzeja, lokalne zajednice u Zaječaru. Bilo je potrebno dosta administracije, a bilo je potrebno ići unapred i nikako ne odustajati i to je bio posao Bore Dimitrijevića, kao i da mnoge stvari uradi na Romulijani i stavi je u kulturološki kontekst lokalne zajednice.
Iako u penziji, Bora Dimitrijević i dalje neumorno radi na polju kulture i umetnosti, a odlikovanje Karađorđevom zvezdom je samo još jedan dokaz i potvrda ozbiljnog i uspešnog rada na brojnim projektima.
Dimitrijević je u svom obraćanju izrazio zahvalnost gradonačelniku Bošku Ničiću, direktoru Narodnog muzeja Zaječar Vujadinu Miloševiću, svojim saradnicima i svima onima bez kojih, kako kaže, ovog priznanja ne bi bilo.
„Hvala svima koji ste mi omogućili da jedan svoj san dosanjam zajedno sa vama“, naveo je Dimitrijević.
Prijem na Carskoj palati “Felix Romuliana” organizovao je Narodni muzej Zaječar, a direktor ove ustanove kulture Vujadin Milošević poželeo je na početku svečanosti prisutnima dobrodošlicu.
