Čitaonica sajta alekmed.rs i Rajačka škola zdravlja (dr Petar Paunović) kao što smo već ranije prenosili, osmislili su Leksikon zdravstvene kulture Timočke krajine, kako bi se čitaoci bolje upoznali sa zdravstvenom kulturom ovog regiona, kako bi doprineli čuvanju kulturne baštine u toj oblasti, kako bi se definisalo zdravlje i odnos stanovništva prema životu i zdravlju, pojam zdravstvene kulture, ali i kako bi se doprinelo zdravstvenom prosvećivanju i zdravstvenom napretku uopšte.
Sada, na zadovoljstvo čitalaca, stiže još jedna priča. Ovoga puta o doktoru Dragoljubu Nikoliću Baćku.
Dr Dragoljub Nikolić Baćko, od oca Radomira Nikolića, lekara, i majke Cvete Nikolić, učiteljice iz Zaječara, rođen je 12. marta 1936. godine.
Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Zaječaru. Medicinski fakultet i specijalizaciju opšte medicine u Beogradu.
Radio je u Službi opšte medicine Doma zdravlja u Zaječaru.
Osnovao je, 1987. godine, Službu kućnog lečenja u kojoj je bio prvi načelnik.
Bio je odličan lekar. Sve koji bi hteli da im pomogne prihvatao je sa predusretljivošću i osmehom. Bio je omiljen među kolegama, pacijentima i građanima u Zaječaru. U sećanju je ostao i zbog simpatičnih anegdota.
Možda više od patologa i terapeuta, bio je pesnik.
U toku života objavio je dve knjige pesama, Raspuklo vreme (1998) i Pucnji i oseni (2002), a posthumno objavljena mu je knjiga Reč iz čiste ljubavi (2006).
Raspuklo vreme, Nikolićev prvenac, nije prošao nezapaženo. Stanko Mitić, posvetio mu je esej Vrelo poetike u knjizi Raspuklo vreme Dragoljuba Nikolića Baćka.
Druga njegova knjiga, mogli bismo je nazvati psihozbirkom, imala je dva tehnička kruga: Pucnji i Oseni. U njima je naš pesnik nastavio s lirskim svedočenjem o raspuklom vremenu – vremenu zala, bluda i bezbošništva.
Dragoljub Nikolić Baćko u svojoj poeziji polazi od empirijski doživljenog impulsa, ali docnije zalazi u refleksivne konteplativne sfere, posebno naglašavajući religiozne teološke note. Kako u prvoj knjizi, koja je inače bila komponovana od tri lirska kruga, tako i u drugoj, na početku oba kruga, kao moto, navodi mudre reči vladike Nikolaja Velimirovića, (iz Molitvi na jezeru). Uočljiv je kontinuitet pevanja u odnosu na prethodnu knjigu, ali se zapaža i proširenje tematsko-motivskog i obličkog registra. U drugom tehničkom krugu Pucnji i oseni autor poseže i za lirskim zapisima (pesmama u prozi) kao vidom ispoljavanja lirskog senzibiliteta. Treba reći da je dr Nikolić u svojoj drugoj knjizi konkretniji, u većoj meri okrenut, kako istoriji, tako i savremenoj stvarnosti svoga naroda – njegovim obznanama i samoobmanama, od Karađorđa i Miloša, preko opredeljenja za crveni vidokrug, do surovog zasipanja ognjem od strane NATO avijacije. U Pucnjima i oseni pesnik je univerzalniji, ali i učvršćeniji u veri da još nije sve izgubljeno i da je svetosavski put svagda dostupan.
Dr Dragoljub Nikolić Baćko preminuo je 2. februara 2006. godine u Zaječaru.
Autor: Maja Deanović
