Školovanje stručnih, kvalifikovanih srednjoškolaca po potrebi privatniog sektora je suština dualnog obrazovanja, a njegov početak u Boljevcu je obrazovanje po meri industrije i turizma.
Prateći potrebe tržišta rada, među prvima u Srbiji Boljevac je uveo model dualnog obrazovanja u školstvu i to u oblasti mašinstva. On se realizuje u srednjoj školi ,,Nikola Tesla“ od 2016. godine, a od 2019. se po ovom modelu obrazuju i učenici iz oblasti turizma i ugostiteljstva. Ovi smerovi ostaće aktuelni i tokom predstojeće školske godine.
„Dualno obrazovanje se kod nas dešava. Fabrika poljoprivrednih mašina ,,Agromehanika’’ je u okviru toga započela školovanje i to živi i sad, đaci tamo stiču praksu. Deca koja završe te mašinske smerove, bilo četvorogodišnje bilo trogodišnje, nađu tamo kasnije i posao, dolaze sami, dobro to ide. Ministarstvo to uzima kao dobar primer, Privredna komora to uzima kao primer dobre prakse. Po modelu dualnog školujemo i turističke smerove, Ramonda školuje jednu generaciju“, navodi prvi čovek Opštine Boljevac Nebojša Marjanović.
Najviše interesovanja, prema njegovim rečima, učenici pokazuju za turizam.
„Ove godine smo uspeli da od Ministarstva dobijemo ponovo smer hotelijerstvo i turizam. Na području naše opštine je niklo mnogo tih registrovanih gazdinstava koja se bave ugostiteljstvom i turizmom. Kažem mnogo, ima sigurno registovanih 70-ak. Nema sela koje se ne bavi seoskim turizmom, spreme neku svoju staru kuću, novi kućerak dograde, registruju se i izdaju. Mislim da je to dobro“, kaže Marjanović.
Jasno je da pre svega mora postojati kvalitetan odnos javnog i privatnog, ali svakako se očekuje da će način rada kada deca sa 16 godina kreću da rade i da uče, jako doprniteti budućem obrazovnom sistemu i privredi, posebno u manjim sredinama, kao što je Boljevac.
Inače, kada je reč o srednjoškolskom obrazovanju, prošle godine Gimnazije nije bilo u Boljevcu. Marjanović ističe da su ove godine imali šansu da je dobiju, ali nije bilo dovoljno zainteresovanih učenika za gimnaziju.
„To nas ne raduje. Negde postoji želja naše dece koja završe osmi razred da gimnaziju upišu negde van Boljevca, ne znam zašto. Malo sam nekada sklon da zamerim pomalo i našim direktorima, našem prosvetnom osoblju, prosto mislim da oni treba da tokom cele godine sa tom decom rade u smislu da im ističu prednosti naše škole, da nisu odvojeni od kuće, da je to jeftinije, da mi plaćamo prevoz srednjoškolaca. Dovoljno je da nekoliko njih nađe razlog da upiše gimnaziju u Zaječaru ili Boru i to nas uruši da odeljenje ,,padne’’ i da nemamo kapaciteta da ga zadržimo“, navodi Marjanović ističući probleme sa kojima se ova lokalna sredina susreće.
Sadržaj je objavljen u okviru projekta “Boljevac u fokusu”. Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Boljevac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
