Pravoslavni hrišćani u Srbiji danas obeležavaju Letnje (duhovske) zadušnice, koje su uvek u subotu pred Duhove (Silazak Svetog Duha).
Osim odlaska na groblje običaj je da se milostinja razdeli prosjacima.
Ovaj dan pravoslavni hrišćani posvećuju svojim umrlim precima i, prema tradiciji, posećuju grobove, pale sveće i služe pomene.
Vernici na taj dan upućuju molitve Bogu za milost prema upokojenima i oprost grehova koje su počinili za života.
Zadušnice se uvek obeležavaju u subotu i tim povodom se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Isus Hristos, dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu.
U Crkvi se na zadušnice pominju reči Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najvećih bogoslova iz četvrtog veka: „Pomozite pokojnima i pominjite ih“.
Običaj je u narodu da se o zadušnicama, kao i o parastosima, iznose mnoga jela.
Verovanje je, da ta iznesena jela treba da se razdele sirotinji i uopšte svima koji se tu zateknu, za pokoj duše umrloga.
Obično se iznosi pogača, žito, vino, kao i druga jela.
Duhovske zadušnice spadaju u četiri posebne molitvene subote za umrle. Spominju se još u 12. veku.
U našem narodu izlazak na groblja tokom zadušnica smatra se obavezom srodnika.
U vranjanskom kraju običaj je da se za duše umrlih otpije voda iz, za ovu priliku kupljenog bakarnog kotla.
Kotao na ovaj dan kupuju i kuće u kojima je rođena beba. U našem narodu ove zadušnice nazivaju se i letnjima.