SREĆNA SRPSKA NOVA GODINA!
Četrnaesti januar je praznični dan kada se slavi Vasiljevdan (Mali Božić) i srpska Nova godina. Ovaj dan u Srbiji se obeležava i kao krsna slava. Kada je 1. januar uzet za početak nove godine, tada je Mali Božić počeo da važi kao srpska Nova godina. Za vreme Karađorđa, bilo je uobičajeno da se skupštinska zasedanja održavaju na dan Malog Božića. Najpogodnije vreme da se podnose izveštaji, prave godišnji pregledi, i dogovaraju poduhvati za novu godinu. Ovaj dan obiluje živopisnim obredima i radnjama.
Sveti Vasilije Veliki arhiepiskom Kesarijski, rođen je u vreme cara Konstantina, 329. godine u Kapadokiji. Bio je izuzetno obrazovan i veliki pobornik Pravoslavlja iako se kasno pokrstio. Umro je u pedesetoj godini, kao biskup rodne Kapodokije. U našem narodu je relativno manje poznat, ali ima porodica koje su ga preuzele za svog sveca i slave ga kao Krsno ime.
U krajevima gde živi srpski narod uglavnom se slavi kao Srpska Nova godina. U južnoj Srbiji na ovaj dan idu „sirovari“, koji se suprotstavljaju i teraju koledare – zle demone. „Sirovari“ su obično grupe od desetak ne maskiranih mladića, koji idu od kuće do kuće pevaju obredne pesme i kao koledari uzimaju sitne poklone u hrani i piću. U ovim krajevima je običaj da se po kućama spravlja „poparenica“, kukuruzno brašno koje se najpre kuva u kotlu, a zatim ispeče u tepsiji.
Na Novu godinu u Velikoj Plani domaćica sprema „vasilicu“ – veliku išaranu proju. U Crnoj Gori domaćica ispeče onoliko projica koliko ima dece u kući. U proju se stavlja skorup i kada je gotova, deli se deci i svako dete ide određenim životinjama da podeli kolač sa stokom i drugim ćivotinjama. Ovaj dan se u Rađevini i Azbukovici naziva i MALI BOŽIĆ. Rituali su slični kao i kod pravog Božića. Čeljad je okupljena u kući, tu su sačuvani i posebni badnjaci. Iznosi se glava od božićne pečenice, dolazi položajnik, rano se ruča i deca obilaze stoku. Ponegde u Bosni, muškarci odlaze sa badnjakom i pečenicom u vinograd. Tu zarežu jedan ili dve loze, kao da su nešto uradili – jer na ovaj dan valja započeti neki bitan posao – a zatim jedu i piju. Na Kosovu i Metohiji na taj dan prizivaju mečke, vukove i sve ostale opasne zverke i ostavljaju im na raskšćima hranu. Kod Cigana u leskovačkoj Moravi, Vasiljijevdan se smatra jednim od najvećih praznika.
Na ovaj dan, u rano jutro, svaka porodica prinosi žrtvu Svetom Vasiliju, obično gusku, naročito spremanu za to.
