DruštvoZaječar info

Danas slavimo Svetu Petku

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Prepodobnomučenice Paraskeve ili Svete Petke. U pojedinim krajevima praznik se još naziva i Petkovdan.

Ova svetiteljka se praznuje 26. jula po starom odnosno 8. avgusta po novom kalendaru. Određene istorijske okolnosti su doprinele tome da se u narodu uvreži pogrešan nadimak za ovu svetiteljku – “Trnova Petka”. Radi se o tome da se od toga dana, od sredine 13. veka, u pravoslavnim crkvama na Balkanskom poluostrvu svetkuje Prenos Moštiju Prepodobne Majke Paraskeve Epivatske u Trnovo i iz Trnova. Zaboravljajući da se ovo nazvanje odnosilo na Svetu Petku Srpkinju (Epivatsku ili Trnovsku), narod je vremenom taj naziv vezao za Svetu Paraskevu Rimljanku.

Sveta Paraskeva je rođena u Rimu oko 100. godine i to na Veliki Petak Roditelji su joj bili hrišćani, grčkog porekla. Zato su joj nadenuli ime Petka, tj. Paraskeva. Po smrti roditelja, koji su je naučili crkvenom životu poče živeti podvižnički, dok najzad blagoslovom Višnjeg, ne poče propovedati Jevanđelje na Siciliji, u južnoj i srednjoj Italiji, obraćajući mnoge Hristu i pomažući sirotima i bolesnima. U vreme cara Antonina (138-161) je zbog svoje vere i propovedanja, bila veoma mučena i na kraju posečena mačem. Njene svete mošti su kasnije prenete u Carigrad, današnji Istambul.

I dan danas uživa veliko poštovanje među narodom na Siciliji, kao Sveta Veneranda ili Venerija (lat. Dies Veneris- petak). Sačuvan je njen lik u pećinskoj crkvi Svetog Nikolaja kod Barija.

Nakon posvedočenog priliva izbeglica Srba pred Turcima u 15. i 16. veku, u Kalabriju i na Siciliju, moguće je da se njen kult pomešao sa kultom Sv. Petke Srpske.

Prema predanju, ova svetiteljka je zaštitinica žena i veruje se da pomaže bolesnima i siromašnima. I danas mnogi se mole nad njenim moštima jer se veruju da isceljuju i pomažu kod životnih problema.

Sa ovim praznikom završava se ciklus ženskih praznika (Ognjena Marija i Blaga Marija). Praznik nije upisan crvenim slovom, ali prema starom verovanju i zbog poštovanja prema svetiteljki ne treba raditi fizičke poslove.

Na ovaj dan izbegavaju se svi teži poslovi na njivi i u kući. Naše prabake su verovale da na današnji dan nikako ne valja mesiti hleb, prati veš, iznositi pepeo ili raditi bilo šta od ručnih radova, da ženama tokom godine ne bi trnule ruke.

Prema starom običaju mlade devojke na povaj praznik treba da beru cveće i ukrase dom kako bi u njemu vladala harmonija, ljubav i mir. Veruje se da danas devojčicama treba obući nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila radost.

Oznake
Prikaži više

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitajte i ovo
Close
Back to top button
Close