Rajačke pivnice u rekonstrukciji i izgradnji predstavljaju jedno malo ogledno područje ne kome se odigravaju pojave koje ugrožavaju tradicije i identitet vinogradara, ako se ne kontroliše izgradnja i rekonstrukcije koje prema cilju projekta ,,EU za kulturno nasleđe i turizam” idu u svrhu negovanja tradicija i unapređivanja turizma. Često su ove dve pojave u sukobu ako se unapređivanjem turizma razruši ili izbriše sećanje na prošlost i tradicije (najbolji primer je Zlatibor). Može se dogoditi da kroz rekonstrukciju i izgradnju Rajačkih pivnica i promenu njihove namene od vinskih podruma u kojima je isključivo živelo vino, sada nastanu kuće u kojima će boraviti i živeti turisti. Tada će se Rajačke pivnice pretvoriti u kuće sa dimnjacima. Umesto da kada uđete na Rajačke pivnice osetite miris komine i vina u koktelu sa svežim vazduhom iz hrastovih šumaraka koji ih okružuju, ostićete miris fekalija iz kanalizacije koja ne funkcioniše najbolje (nije još sagrađena ali je u planu), na prostoru koje nema klozeta i đubrišta. Jer, stari ljudi podigoše svoje pivnice zbog pivničke higijene daleko od sela, na čistom mestu, zbog vinske higijene, gde nema ljudi i stoke koji zagađuju prostor na kome žive raznim vrstama nečistoće, stvarajući razne vrste ekoloških nepodobnosti ne samo za sebe već, eto, i za vino. Može se dogoditi da se u neredu koji bi mogao nastati rekonstukcijom i izgradnjom, na mestu reda koji postoji u bajkovitom naselju izgradnjom starih zidara, u duhu vinogradarskih tradicija, jednog dana ne razlikujemo vino od vode, ni sirće od rakije. Postoji mogućnost da se ovim aktivnostima koje treba da idu u korist unapređivanja turizma najviše, deluje tako da budu uništene vinogradarska i vinarska kultura starih Rajčana i duh Rajačkih pivnica.
One bi mogle da izbiršu iz sećanja tradiciju vinogradarstva, proizvodnje grožđa i negovanja vina i razruše pamćenje o njoj rušeći identitet i Rajačkih pivnica i Rajčana.
Ako se to dogodi, onda sve to što se sada radi i što liči na napredak i izgleda odlično, može da izgubi smisao i ne ostvari krajnji cilj projekta ,,EU za kulturno nasleđe i turizam” i istovremeno postigne – očuvanje tradicija i unapređivanje turizma.
Identitet neke zajednice je ono što se stiče iz najranijeg detinjstva: u porodici, u školi, u životu kroz druženja sa drugim ljudima… Ako pogledamo šta se radi sada na Rajačkim pivnicama mnogo toga otkriva da se ne ide pravim putem: priredbe koje se održavaju pod vidom tradicionalnih aktivnosti kao obeležavanje Sv. Trifuna praznika vinogradara, berba grožđa, sadrže u svojim programima više modernog nego tradicionanog. Građevinari koji sada rade skloni su da rade po uputstvima onih koji ih plaćaju onako kako vlasnici pivnice žele da ona izgleda i da služi novoj svrsi koju oni žele da ima, iako su im pred očima mnogi detalji iz ostvarenja u zidanju starih zidara, koji su sazidali najveći broj današnjih pivnica tokom 19. veka i mogućnost da ih oponašaju. Oni koriste umesto drveta i kamena povezanih lepkom od bele zemlje umešane jajima, od kamena boje meda koji zrači i privlači svojom toplinom, cement pomešan sa krečom, hladnim rečnim peskom i gvožđem koji su grubi, crne boje, hladni i odbijajući. I već se pojavljuju promašaji u izgradnji od pomenutog materijala koji decenijama neće moći da se izbrišu.
Izgradnja i rekonstrukcija Rajačkih pivnica će se nastaviti kroz obnavljanje tendera. Zato bi bilo dobro da se sada velika pažnja posveti izboru projektanata koji su skloni tradicionalnim rešenjima u arhitekturi, da prave projekte rekonstrukcije i izgradnje Rajačkih pivnica, i svakodnevnom nadzoru nad izgradnjom, jer greške u kamenu i betonu su najtrajnije i neotklonjive.
RajPet