Na svečanosti otvaranja 34. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ direktor zaječarskog teatra i Festivala Vladimir Đuričić zahvalio je ministru kulture u vladi Republike Srbije Nikoli Selakoviću na pomoći Ministarstva ovogodišnjoj pozorišnoj smotri kao i na tome što je svojim prisustvom uveličao ovaj kulturni događaj.
Vladimir Đuričić je pozdravio i gradonačelnika Zaječara dr Vladimira Videnovića i zamenika gradonačelnika Dušana Vrućkića.
Đuričić je plaketu za doprinos očuvanju i razvoju „Zoranovih dana“ tokom 24 godine uručio Bošku Ničiću, bivšem gradonačelniku, sadašnjem državnom sekretaru Ministarstva rudarstva i energetike. Podsetio je da je početkom 21. veka Festival bio na ivici opstanka i da je Ničić zajedno sa svojim saradnicima doprineo da ova pozorišna smotra opstane i da se ne ugasi.
„Rezultat naših dogovora, svađa, sukoba i prijateljstva je da je Festival „Dani Zorana Radmilovića“ danas jedan od najboljih u Srbiji, ali i u regionu“, naglasio je Đuričić.
Na svečanosti otvaranja Zoranovih dana govorio je i njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit Timočki gospodin Ilarion. Kao duhovni otac ovog kraja on je istakao:
„Pozdravljam sve sa braćo i sestre, jer ako nismo jedno po veri i ideologiji, svakako jesmo jedno po ljudskoj prirodi“.
Pesnik Slavomir Gvozdenović koji je svoje stihove posvećene Radmiloviću govorio ispred njegovog spomenika, pročitao je svoju pesmu „Ogledalo Zoran Radmilović“ i na otvaranju Festivala.
Dočekan i ispraćen ovacijama publike pozorišnu smotru je otvorio istaknuti srpski i jugoslovenski glumac Miodrag Miki Krstović, pobednik prošlogodišnjeg Festivala.
BESEDA U ZORANOVU ČAST
UŠĆE
Zoranu
Predahni za tren na
rubu obronka,
Osvrni se i prati
Daleko sve tiša
kopita zvonka
i tada ćeš znati:
To Tvoji dragi
odlaze jahači
U postojbine reka,
A ti ka ušću dalje
zakorači,
Na tebe se čeka.
LJubiša Bačić
„Ovako se Ljubiša Baja Bačić oprostio od velikog Zorana Radmilovića, vašeg sugrađanina, našeg voljenog kolege i nepresušne glumačke inspiracije.
Kada je saopšteno da je dobio jedno od najvećih glumačkih priznanja, Dobričin prsten, kažu – radovali su se radnici zlatare u Majdanpeku i aplaudirali što će „njihov Zoranˮ nositi „njihov prstenˮ. Iz Zaječara, njegovog rodnog grada, pošlo je mnogo telegrama u kojima mu sugrađani čestitaju ovo visoko priznanje. A Zoran ne bi bio Zoran kada ne bi izjavio da mrzi nagrade, jer su „ljudi oko mene moj najdragoceniji zlatni prsten“, kazao je Krstović.
On je dodao da je Zoran Radmilović pronalazio zlato u ljudima oko sebe, u partnerima na sceni, kolegama, svojim bližnjima. Za ovog majstora iluzija izjavila je najkraće i najlepše velika Mira Banjac:
„Bio je čovek velike nežnosti i duboke tajne.ˮ
„Nama, „izvođačima glumačkih radovaˮ, kako je Zoran govorio, potrebni su drugi ljudi, kolege, partneri na sceni i u kadru, vi, draga publiko. Jer, bez vas ne postojimo i u vama nalazimo potvrdu onoga što stvaramo. Vi ste naš zlatni prsten, upravo kako je to vaš sugrađanin i rekao. Hvala vam što više od tri decenije čuvate ovaj festival, uspomenu na Zorana Radmilovića i ovim pozorišnim susretima spajate prošlost i budućnost teatra, iskustvo i mladost, tradiciju i modernost“, istakao je Krstović i dodao:
„Sa Zoranom Radmilovićem snimao sam seriju „Kožeˮ za Televiziju Sarajevo, i sa njim sam, u toku, pre i posle snimanja provodio određeno vreme. Imao sam utisak da mu se dopadao moj odnos prema glumi, pa smo pričali o nekim lepim stvarima iz našeg zanata. Te razgovore danas doživljavam kao svojevrsni „masterˮ. Ti razgovori i druženja sa Zoranom doveli su me i do divne nagrade sa njegovim imenom, za ulogu u komadu Dušana Kovačevića, pisca sa kojim je Zoran kreirao jednu od svojih najčuvenijih uloga, Radovana Trećeg. Tako se, za mene, jedan lep krug zatvorio, na moju, a verujem i na vašu radost, draga publiko!“