DruštvoVestiZaječar info

ALALIJE NA BELE POKLADE: Ovako je sinoć bilo u Vražogrncu

Pre početka posta, na Bele poklade, u Vražogrncu se tradicionalno organizuju alalije (olalije). Tada se u ovom zaječarskom selu okupi i staro i mlado, na raskršćíma se upale vatre, igra se, peva, preskače vatra kako bi se, po verovanju, oterale bolesti, nesreće, zle sile. Tako je bilo i sinoć.

„Poslednja nedelja mrsa, pred početak velikog Uskršnjeg posta, koji traje narednih šest nedelja, obeležava se Bela nedelja. To je nedelja praštanja, nedelja veselja, uživanja, nedelja oproštaja. Sve u ovoj nedelji se jede belo – sir, mleko, kajmak, pogače, gibanice, sve što je na bazi mleka i mlečnih proizvoda. Karakterustično je i to da se pali velika vatra alalija, u centru sela. To je glavna vatra. Cilj je da se na taj način zle sile, bolesti, magije, isteraju iz sela, one sile koje mogu da prete da ugroze selo“, kaže Nenad Petković, predsednik KUD-a „Sloga“ iz Vražogrnca.

Verovanja su da onaj ko preskoči vatru tokom godine neće biti bolestan, neće ga zadesiti nesreća, i da će biti napretka u porodici.

„Kada vatra dogori, ostaje pepepo, a smatra se da će deca, koja se nakon velike vatre – alalije, namažu ugarkom po obrazu, biti zaštićena od bolesti, uroka, svih zlih sila. Takođe, kuvaju se jaja, nakon toga se zavežu za konac, pa deca klocaju jaja, i smatra se da će ono dete koje prvo jaje uhvati, nesreće i bolesti izbeći“, dodaje Petković navodeći da sva ova dešavanja danas predstavljaju način da se očuva tradicija, koja nikada i nije prekidana u ovom selu, osim u vreme korone.

Borka iz Vražogrnca je jedna od meštanki koja, kako kaže, rado pomaže da se tradicija neguje i čuva od zaborava. Rado se i priseća alalija iz mlađih dana.

„Kad god je neki običaj, ja uskočim, pomažem. S obzirom na to koliko godina imam, kad mogu i kad treba pomažem. Ovo smo spremile mlade mame i ja. Sprema se obično belo, jedu se kuvana jaja, prekid je masnih jela, kreće post za Uskrs, za zdravlje. Deca preskaču vatru za zdravalje, a ja ću da ih garavim da budu živi i zdravi za godina sto. Ranije je bilo sedeljki, na svakoj raskrsnici je bilo mnogo više ljudi, svaka raskrsnica je imala svoju vatru, sada se loži na tri mesta. Nekada se nije se imalo kao danas. Danas ima sve“, kaže Borka, nudeći prisutnima starinske vanilice, krofnice, pucke, pite, gibanice.

Najsvečanije i najrasprostranjenije poklade u toku godine su Bele, tako nazvane po Beloj nedelji. Zovu ih: Velike, Uskršnje, Završne (poslednje zimske), Prostene, Proćke. Proštene ili Proćke se nazivaju zato što se tog dana kao i na Božić zaboravljaju svađe i uvrede. Etnolozi su zabeležili da ovog dana mlađi idu starijima, nose bocu rakije i poklone za ukućane. Zet obavezno obilazi tasta, taštu, kuma, starojka i traži proćku da može časno da započne post. Kad uđe u kuću poljubi ruku tastu pruži rakiju i kaže: „Oprosti, dedo“, a stariji odgovara „Neka ti je prosto, sinko“.

Osim u centru sela, vatra je sinoć u Vražogrncu paljena još na dva raskršća.

Na stolovima razna posluženja, pojedini veče provode u razgovoru i smehu, mladići se junače i preskaču visoki plamen vatre, igra se kolo. Pored upaljenih buktinja veče se provodi sa najvećim uživanjem i radošću.

Tako Vražogrnac čuva običaje i tradiciju.

PROČITAJTE JOŠ: DANAS SU BELE POKLADE! Okupite porodicu, oprostite svima, krenite ispočetka

Prikaži više

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pročitajte i ovo
Close
Back to top button