Biljni petak je petak uči Đurđevdana, praznika koji ima stalni datum u kalendaru. U narodu se veruje da trave nabrane na ovaj dan imaju izuzetne lekovite moći.
U mnogim selima odlaze u branje bilja po livadama, a narodni travari odlaze na samo njima znana mesta po visovima i proplancima. Veruje se da bilje danas ubrano ima izuzetna lekovita svojstva, pa tako u Šumadiji travu nekošenu u ovaj petak ostavljaju za „ne daj Bože“. U slučaju da se stoka razboli mešaju je sa tricama i daju kao lek za ozdravljenje.
Žene iz Male Plane jednostavno nakose travu na najbližoj livadi i odvoje je na stranu i čuvaju tokom godine, dok u Pridvorici beru mlečiku i od nje prave vemce koje ostavljaju da se sasuše pored izvora, pa tek onda unose u kuću.
Čobani i stočari proslavljaju ovaj petak kao svoj praznik. Kod pećine u selu Duboka narod se ranije okupljao, organizovao seosku igranku, a ujedno su brali bilje po okolnim proplancima i livadama.