Pravoslavni hrišćani, koji se pridržavaju (staro)julijanskog kalendara, obeležavaju danas Veliki četvrtak. Hrišćani se sećaju poslednjeg obedovanja Isusa Hrista, Tajne večere, a na Veliki četvrtk ustanovljeno je i pričešće.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki četvrtak, u znak sećanja na Tajnu ili Poslednju večeru Isusa Hrista i apostola. Već ponegde počinje bojenje jaja.
Na Veliki četvrtak obeležavaju se četiri događaja: sveto pranje nogu učenicima, Tajna večera, čudesna molitvu i izdajstvo sina Božijeg.
Na ovaj dan, Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim. Na Tajnoj večeri ustanovio je Svetu tajnu pričešća, deleći hleb i vino.
Potom je svojim učenicima oprao noge učeći ih da služe jedni drugima. Već je otvoreno govorio o predstojećem stradanju. Sledila je Judina izdaja, nakon čega su iz Getsimanskog vrta sina Božijeg odveli vojnici.
Na Veliki četvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog. Uveče, čita se 12 odlomaka iz Jevanđelja o stradanju Hristovom, namenjan bolesnima, koji će se ove godine ipak čitati u 14 časova.
U crkvama, vezuju se zvona, jer su ona znak radosti, a do tada se vernici na molitvu pozivaju klepalom. Zvona će se ponovo čuti tek na Vaskrs.
Praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika, koji se, ove godine, zbog epidemije, mogu pričestiti u svom domu, u dogovoru sa sveštenikom.
Pripremaju se i čestice za pričešćivanje bolesnih tokom cele godine.
Srbi na Kosovu na ovaj dan u ranu zoru oboje samo jedno jaje. Njihova „čuvarkuća“ se zove „strašnik“. Dok je još sveže boje, majka ga trlja po obrazima dece. Posle toga se boje ostala jaja, a „strašnik“ se ostavlja na vidno mesto u kući i dobro se čuva da se ne razbije.
U delu „Srpski narodni običaji iz Sreza boljevačkog„, Savatije M. Grbić piše da na Veliki četvrtak, pre sunca, žene maste (boje) jaja za Uskrs. Crvena se jaja ovde drukčije zovu peraške. Prvo jaje, koje se oboji, odnesu u vinograd i zakopaju. To rade da grad preko leta ne bi tukao vinograd. Kad oboje potreban broj jaja, onda od onoga varzila, u kome su jaja bojili i brašna zamese testo, u koje još bace jedno ili dva jaja zajedno sa ljuskama, i od njega umese i ispeku jedan kolač. Ovaj kolač posle čuvaju i njime krme svinje, kad se razbole od groznice.
Narod veruje da se i najvećim grešnicima koji se pričeste na Veliki četvrtak opraštaju svi gresi.
Dok se bi svi ostali dani u Stradalnoj nedelji (poslednoj nedelji Vaskršnjeg posta) poste na vodi, na Veliki četvrtak je dozvoljeno jesti hranu spremljenu na ulju, kao i popiti nešto vina.
Veliki četvrtak je pokretni praznik jer je deo Velikog, Časnog ili Vaskršnjeg posta, koji traje šest nedelja. Vernici koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.
Na Veliki petak je čak poželjno da se ništa ne jede ceo dan.
Za Veliki četvrtak u narodu postoje razna verovanja i običaji, pa tako u manastir Tronošu seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, tešku više desetina kilograma od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća.
Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa.
U takovskom kraju na ovaj dan se boje uskršnja jaja. Ponekad farbanje jaja traje tri dana, protežući se na Veliki petak i Veliku subotu, i to isključivo pre podne. Nekada su se jaja farbala koprivom i ljuskom od luka, a prvo obojeno jaje. „čuvarkuću“ deca odnose na njivu i tu ga ostavljaju da ga sunce ogreje. Posle podne se jaje vraća u kuću, gde se čuva cele godine.
Srbi na Kosovu na ovaj dan u ranu zoru oboje samo jedno jaje. Njihova „čuvarkuća“ se zove „strašnik“. Dok je još sveže boje, majka ga trlja po obrazima dece. Posle toga se boje ostala jaja, a „strašnik“ se ostavlja na vidno mesto u kući i dobro se čuva da se ne razbije.
U delu „Srpski narodni običaji iz Sreza boljevačkog“, Savatije M. Grbić piše da na Veliki četvrtak, pre sunca, žene maste (boje) jaja za Uskrs. Crvena se jaja ovde drukčije zovu peraške. Prvo jaje, koje se oboji, odnesu u vinograd i zakopaju. To rade da grad preko leta ne bi tukao vinograd. Kad oboje potreban broj jaja, onda od onoga varzila, u kome su jaja bojili i brašna zamese testo, u koje još bace jedno ili dva jaja zajedno sa ljuskama, i od njega umese i ispeku jedan kolač. Ovaj kolač posle čuvaju i njime krme svinje, kad se razbole od groznice.
Narod veruje da su ovoga dana otvorena rajska vrata na nebu, i ko god toga dana što udeli za mrtve, to mu se vidi.
Svoje običaje za Uskrs imaju i Vlasi iz Pomoravskog okruga. Tako etnolog Miodrag Aleksić iz Jagodine, autor više monografija o selima tog kraja i knjige „Zanati stare Jagodine“, kaže da Vlasi na Veliki četvrtak rano izjutra beru burjan (bobice slične crnoj zovi) i nose pokojnicima – „da se svane u groblje“. Stavlja se kod uzglavlja pokojnika i pali se vatra da bi se on ugrejao.
Na Veliki petak se ništa ne radi, već se farbaju jaja pomoću divljih jabuka, lukovine i koprive. U subotu se kolje žrtvena pečenica, čisti se kuća i pere veš. Pečenica se sprema u nedelju rano izjutra, puca se iz puške čime se oglašava uskrsnuće Hristovo i udara motkama po žaru, čime se izražava radost zbog uskrsnuća. U crkvu se nosi busen zemlje sa zelenom travom, stabljika koprive, kolač, sveća i čaša vina. Vernici se zatim okreću prema suncu, gaze busen, ljušte jaja, piju vino i grizu koprivu. Na ovaj dan Vlasi mese poskurice za mrtve (okrugle hlepčiće), kako bi i oni učestvovali u uskrsnuću.