Rajačka škola zdravlja
Nije slučajno da se epiemija KOVID-19 pojavila krajem zime i da sve više divlja početkom proleća. U to vreme javljaju se i druge slične bolesti prouzrokovane virusima. U to vreme organizam je najslabije otpornosti. Naime, tokom zimkog perioda zbog hladnoće i ishrane oskudne vitaminima otpornost je oslabila.
S obzirom na kartakteritike epidemije, kakve nije bilo još od Prvog svetskog rata, crkva nije ostala ravnodušna prema onome što se dagađa. Tako u celoj Srbiji svakog dana u podne, zvone zvona posvećena epidemiji KOVID-19.
Kako je prognozirano, epidemija će se protezati tako da uhvati i Vaskrs. Čak se prognozira da tada javljanje novih slučajeva bude najviše. Postavilo se pitanje kako će se obavljati pričešćivanje jer, kako se to čini jednom kašičicom, koju dodiruje ustima masa vernika, bolest bi se tako mogla širiti sa bolesnih na zdrave. Crkva je reagovala na ovakva razmišljanja i osporavanja ovakvog načina pričešćivanja izjavom da je to stvar o kojoj se ne može diskutovati. Verovatno iz razloga da se i ne pomišlja da će se neko inficirati činom pričešćivanja zbog posebne zaštite koju obezbeđuje najveća sila u vasioni. I tu se nalazimo na pragu religioznog sujeverja koje se može pojaviti i u drugom obliku i koje se bazira na onom da Bog čuva sve koji ga vole.
Iz istorije medicine je poznato da se crkva našla u sličnom problemu kada je jednom kuga zahvatila Marselj. Crkva je tada popustila i dozvolila da se svaki pojedinac pričešćuje uzimajući pričest pomoću štipaljke.
Ovih dana, mediji su objavili da se u nekoj crkvi blizu Banja Luke dogodilo nešto čudno. Lokalni sveštenik je primetio da su ikone počele da „plaču“. On je pozvao i neke svoje saradnike da posvedoče njegovo zapažanje. Srećom, narod je protumačio da je to „na dobro“.
Danas narod kaže „sve će TO (epidemija) jednog dana prestati“. Ali ako se epidemija oduži i počne mnogo ljudi da umire, nastaće ideja da je to neka kazna grešnim narodu koji već sa čela države okrivljuju da je nedisciplinovan jer ne izvršava veoma stroge mere zaštite koje i nisu protiv epidemijske mere: „čeličnu disciplinu“ koju treba zavesti “čeličnom pesnicom“. U takvim uslovima, pred silom i KOVOD-om, nemoćan narod počeće sve više da okreće pogled ka nebu i traži znake i put ka razrešenju svoje sudbine putem sujeverja.
Šteta bi velika bila da se ova epdemija iskoristi ѕa rađanje religioznog sujeverja jer bi to zbunilo narod i uplašilo bi ga, delujući negativno na duševno zdravlje.
Koristeći svoju moć okupljnja i savetovanja naroda crkva neka širi naučna shvatanja o KOVID-u i upućuje narod na primenu mera za koje se veruje da mogu biti efikasne.
Dr Petar Paunović, spec. epidemiologije, učitelj zdravlja
U Rajcu, 4. aprila 2020. godine