Srpska pravoslavna crkva i vernici u subotu, 22. februara, obeležavaju Velike zimske zadušnice. Tog dana se obeležava sećanje na sve preminule. Ide se na groblja ili u crkve i pali sveća.
Sveća je simbol svetlosti Hristove, koja treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih.
Na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito koje podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u mraku, nego u svetlosti Sunca. Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zaceljuju rane greha.
Crkva je propisala posebne dane – Zadušnice, i to četiri puta godišnje.
Zimske zadušnice su u subotu, pred Mesne poklade, u subotu pred Duhove su letnje zadušnice, Miholjske su u subotu pred Miholjdan, a jesenje, Mitrovske zadušnice u subotu pred Mitrovdan.
Zimske zadušnice skoro uvek padaju u mesec februar, pa su po tome i dobile naziv. Iz kanona ovoga dana kojim su obuhvaćeni svi ljudi cele vaseljene i razni vidovi upokojenja, vidi se da se Crkva moli za: „umrle u gradovima, pustinjama, na zemlji i na svakom mestu; za careve, sveštenike, arhijereje, braću, drugove, srodnike, za sve rodove, staro, mlado, decu, sisančad“.
Prema narodnim verovanjima u ovoj nedelji se ne priprema ruho za neveste i nikako se sirotinja i prosjaci ne teraju od groba koji se obilazi već im se da milostinja, malo novca ili nešto hrane.