KRSTIĆ: KOŽELJAC JE ŽIVA LEGENDA, ČOVEK INSTITUCIJA, ČOVEK OGROMNOG OPUSA I DELA, A NJEGOV DOPRINOS KNJIŽEVNOSTI, ALI I NAUCI, FOLKLORISTICI, DIJALEKTOLOGIJI, NEPROCENJIV
U čitalištu Matične biblioteke „Svetozar Marković“ u Zaječaru, sinoć je promovisana knjiga „Posvete Koželjcu“, priređivača doktora Ljubiše Rajkovića Koželjca. U knjizi je predstavljeno oko 1.600 posveta koje je Koželjac, od raznih autora, prikupljao od trećeg razreda osnovne škole, do avgusta meseca prošle godine. Kroz knjigu je, čulo se na promociji, na simboličan način predstavljen Koželjčev višedecenijski spisateljski rad.
Svoju prvu pesmu objavio je davne 1954. godine u listu „Timok“, a nakon višedecenijskog spisateljskog rada, Ljubiša Rajković Koželjac jedan je od retkih koji mogu da se pohvale impozantnim književnim opusom. Do sada je iz štampe izašlo oko 60 njegovih knjiga, a sada je svetlost dana ugledala još jedna, koja, prema rečima samog autora, na simboličan način oslikava sve ono što je do sada uradio.
„Uslovno se može reći da je ovo moje delo, ali sam ja tu kao priređivač. Sam naslov pokazuje kakva je to knjiga. To je izvor posveta na knjigama koje su meni darovane, a više od pola veka sam takve knjige dobijao, kao što sam i ja slao svoje knjige sa posvetom. Moram priznati da nikada nisam mislio da ću imati jednu ovakvu knjigu. Ona ima na stotine autora, obimna je, ali moram da kažem da mi je inspiraciju dala veoma dobra knjiga, jedno divot izdanje Radovana Popovića pod nazivom „Posvete srpskih pisaca“ gde ima dosta faksimila, fotografija… Zbog toga sam i ja pomislio da ne bi bilo loše da iz svoje ogromne biblioteke izdvojim neke od tih knjiga sa posvetama koje mnogo kazaju, ne samo o meni, kome se daruje knjiga, već i o samom darodavcu. Ove knjige su retke kod nas, jer one nisu za čitanje, više su za prelistavanje, ali se iz njih vidi dosta toga što je vezano za moj spisateljski rad, i vidi se u čemu mi je prošao život“, istakao je Koželjac.
Jelica Ilić, viši kustos Narodnog muzeja u Zaječaru je, govoreći o Koželjčevom radu istakla, da su u poslednjoj knjizi date kompletne informacije o svim odabranim posvetama koje je Koželjac, od raznih autora dobijao na poklon, a koje predstavljaju krunu onoga što je decenijama radio.
„U pitanju su posvete na knjigama koje je dobijao na poklon i predstavljeno je oko 1.600 posveta, što je izuzetno mnogo. To su posvete koje je dobijao, počev od prve 1950. godine, kao đak trećeg razreda osnovne škole, do poslednje, koju je dobio avgusta prošle godine. On daje kompletne informacije o tim posvetima – u kojoj knjizi je posveta, datum posvete, ko je autor“, rekla je Jelica.
Na promociji je, osim Jelice Ilić i Violete Stanković Anđelković, diplomiranog bibliotekara savetnika, govorio i dr Dejan Krstić, koji Koželjca smatra živom legendom, a njegov doprinos književnosti, ali i nauci, folkloristici, dijalektologiji, neprocenjivim.
„Ljubiša je, slobodno se može reći, živa legenda, čovek institucija, čovek ogromnog opusa i dela. Ako govorimo o njegov delu, važno je reći, da osim toga što je bio prosvetni radnik, on je sa jedne strane naučnik, sa druge strane književnik, iako se to često prepliće u njegovim delima jer je po prirodi esteta. Mnogo je ostavio nauci, folkloristici, dijalektologiji, etnografiji, istoriografiji… Ono što je karakteristično poslednjih godina je to što on sumira svoje delo, spaja tekstove u knjige jer je ogroman opus i tekstovi su razasuti svuda. Već sistematski, godinama, objavljuje svoju prepisku, i evo sada imamo knjigu sa posvetama, koja je deo tog jednog miljea“, istakao je Krstić.
Koželjac je autor brojnih pesama, priča, članaka, prikaza, eseja, studija, hronika, biografija, monografija itd, a poznat je i kao sakupljač usmenog narodnog blaga. Pored književnog rada bavi se i naučnim radom, osobito na polju lingvistike, filologije, istorije, etnologije i antropologije. Sarađivao je u skoro svim našim važnijim listovima i časopisima. Bio je prosvetni savetnik u Međuopštinskom prosvetno-pedgoškom zavodu u Zaječaru i lektor u Francuskoj (Bordo i Lil). Kao samostalni istraživač, a zatim i kao naučni saradnik, radio je u prištinskom Institutu za izučavanje kulturne baštine Srba na Kosovu i u Metohiji (sve do 1999. godine). Ono što se u Koželjčevoj bogatoj biografiji, između ostalog, može pronaći je i to da je 2006. godine dobio Vukovu nagradu, koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Republike Srbije u Beogradu, da je učesnik mnogih naučnih skupova, simpozijuma, kongresa i seminara, i da je recenzirao mnoge rukopise i uradio veliki broj lektura i korektura.
