Na Balkanu postoji nekoliko grnčarskih tradicija i škola. Navišeg dometa je tradicija grnčarstva na nožnom kolu, koja ima vizantijske korene i čiji su centri rasprostranjeni u istočnim delovima Poluostrva. U okviru balkanske tradicije grnčarije na nožnom kolu, po broju grnčara najbrojnija, po rasprostranjenosti daleko najraširenija, po proizvodima najraznovrsnija, a po zanatskim dostignućima najvišeg dometa, jeste takozvana pirotsko-belopalanačka grnčarska škola. Njena specifičnost je to što su njeni majstori bili sezonski i trajni pečalbari, te su tako dospeli i traga ostavili u velikom delu Balkanskog poluostrva. Zaječar je imao sreće da se u njega naseli, 1967. godine, i da u njemu živi i radi najistaknutiji pripadnik ove najistaknutiije balkanske grnčarske škole – Velimir Đorđević (1943, Veliki Suvodol kod Pirota), koji ne samo da je tradiciju pirotsko-belopalanačkog grnčarstva veoma dostojno negovao, čuvao i preneo, već je, zahvaljujući svom umeću i talentu, ušao i u sferu primenjene umetnosti i postao priznati umetnik.
Nedavno je iz štampe izašla knjiga „U svetu zanatstva i umetnosti – Grnčar Velimir Đorđević“, objavljena povodom pola veka njegovog života i rada u Zaječaru. Autori knjige su
dr Dejan Krstić, etnolog i antropolog, muzejski savetnik u Narodnom muzeju u Zaječaru, i Violeta Stanković Anđelković, viši bibliotekar u Matičnoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Zaječaru. U prvom delu knjige dr Dejan Krstić iznosi podatke o Velimiru Đorđeviću i njegovom mestu u svetu grnčarkog zanata i primenjene umetnosti, a u drugom delu Violeta Stanković Anđelković daje bibliografiju svega napisanog o ovom zanatliji i umetniku, kao i bibliografiju njegovih objavljenih zantskih i umetničkih radova. Knjiga je, kao 28. po redu, objavljena u ediciji „Pograničje“, čiji je urednik poznati sociolog iz Niša prof. dr Dragoljub Đorđević, a kao izdavači je potpisuju „Prometej“ iz Novog Sada, Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu i Matična biblioteka „Svetozar Marković“ u Zaječaru.
Knjiga će biti promovisana u četvrtak 25. aprila 2019. godine u čitalištu Matične biblioteke „Svetozar Marković“ u Zaječaru.
dr Dejan Krstić