Povodom Svetskog dana borbe protiv tuberkoloze juče su širom Srbije organizovane dukacije i predavanja na tu temu. Ove godine je 137. godišnjica od pominjanja ovog bacila od strane Dr Roberta Koha. U Zaječaru su predstavnici Crvenog krsta i Zavoda za javno zdravlje ,,Timok“ Zaječar izneli podatke o ovoj bolesti, koja je u Zaječarskom i Borskom okrugu u opadanju u odnosu na ranije godine. Kako je ovom prilikom saopšteno, 2017. Godine na nivou Zaječarskog okruga je zabeleženo osam slučajeva obolelih, a na nivou Grada Zaječara šest. U istoj godini u Borskom okrugu bilo je 14 novootkrivenih slučajeva, od toga tri recidiva, što znači da su ti ljudi ponovo nakon lečenja i izlečenja oboleli. U 2018. Godini na nivou Zaječarskog okruga upisano je šest slučajeva tuberkuloze, od kojih je samo jedan recidiv. Na nivou Grada Zaječara bilo ih je pet. U Borskom okrugu je nešto drugačija situacija. 2018 je bilo 11 otkrivenih slučajeva ljudi koji su oboleli od tuberkuloze od toga četiri recidiva. Ove brojne su prema rečima stručnih ljudi sa jedne strane zabrinjavajuće, ali i ne tako strašne jer su brojne ranije godina bile mnogo veće.
-Crveni krst širom Srbije, ali i Zaječara, svake godine obeležava ovaj važan datum kako bi se skrenua pažnja na ovu bolest. Tuberkuloza nije zaboravljena bolest što govori podatak da je više od deset miliona ljudi u svetu 2017. godine umrlo baš od ove opake bolesti, od kojih je milion bilo dece. Tuberkoloza se najpre vezuje za ljude koji žive u neadekvatnim uslovima, za raseljena lica, za migrante, siromašne ljude. Crveni krst Zaječara pridružio se projektu Narodne kuhinje koji se realizuje i više gradova Srbije. Mi u Zaječaru imamo 770 korisnika Narodne kuhinje sa kojima sprovodimo ankete na osnovu kojih možemo da naslutimo ima li neko simptome ove bolesti. Mi prvenstveno radimo na prevenciji, rekla je Irena Mladenović iz zaječarskog Crvenog krsta.
Na prevenciji Crveni krst Zaječara već dugi niz godina radi u saradnji sa Pulmološkom službom i Zavodom za javno zdravlje.
-Mnogi nas pitaju kako da se zaštite od tuberkoloze kako ne bi došlo do oboljevanja. Bacil tuberkoloze se kojanjem ili kašljanjem od strane zaražene osobe dolazi u vazduh gde može da boravi jedan određeni period. Da li će se neka osoba ili ne zaraziti zavisi od samog soja bacila, ali i od zdravstvenog stanja osobe. Postoje ljudi koji u sebi imaju bacil tuberkuloze, ali oni zapravo nemaju klinički manifestnu tuberkolozu. Inače ono što je važno napomenuti da je ova bolest izlečiva, posebnom grupom lekova koji se zovu antituberkulozni lekovi. Bez obrira na postojanje vakcine koja se dugi niz godina primenjuje je pojava rezistentnog soja bacila tuberkuloze. Ovaj bacil se dugi niz godina leči jednom grupom lekova a nakon toga dolazi do rezistencije, ili zbog neadekvatnog delovanja ili zbog menjala karakteristika samog bacila. Međutim, i to nije problem jer se stalno u laboratorajima i farmaceutskim kućama i industrijama proizvode novi lekovi, istakla je Dr Ivana Ćirić, specijalista socijalne medicine u Zavodu za javno zdravlje ,,Timok“ Zaječar.
Uprkos značajnom napretku koji je ostvaren u kontroli tuberkuloze u poslednjih nekoliko decenija, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. Godine ova bolest je i dalje među vodećim uzrocima smrtnosti u svetu, odnosno ona je deseta po učestalosti.
-Srbija spada u zemlje sa niskom stopom oboljevanja. Ima je ali nismo zemlja koja može ovu bolest da smatra najvećim problemom. Rezistentna tuberkuloza predstavlja veliku pretnju za zdravlje i može ugoziti dugogodišnje napore i ostvarene rezultate u suzbijanju. U Evropskoj uniji i Evropskoj zajednici godišnje se prijavljuje čak oko 60 hiljada slučejave oboljevanja, a stopa prijavljivanja se smanjuje samo za oko pet odsto svake godine. Zato ne možemo da kažemo da je iskorenjena. Zato je potrebna aktivnost čitave zajednice i društva, ne samo na lečenju već najpre na prevenciji i suzbijanju, podizanju svesti javnosti o značaju tuberkuloze i o posledicama koje može da ostavi. Dilema mnogih je da ljudi koji su oboleli od ove bolesti i koji su izlečeni mogu da obole opet ili da opet budu zarazni, a to nije tačno. Treba je što pre otkriti kako bi se započelo sa lečenjem koje traje od šest do osam nedelja. Takve osobe su hospitallizovane, a nakon lečenja se otpuštaju kući jer više nije zarazan. Od toga se inače treba zaštititi kao i od svake druge virusne infekcije koja se prenosi kapljičnim putem, kijanjem, kašljanjem. Bitna je higijena ruku, tela, ispravnost hrane i vode. Inače, hirurška masta ne štiti od bacila tuberkuloze već posebna maska. Adekvatna ishrana u vidu namirnica koje poboljšavaju zdravstveno stanje i otpornost organizma su od izuzetne važnosti, dodala je Dr Ćirić.
Osim plućne postoji i tuberkuloza drugih organa koja nije zarazna.