-Bavim se kompletnom proizvodnjom hrane u Vražogrncu. Zahvalio bih se lokalnoj samoupravi što nam je omogućila odlazak u Sloveniju, i voleo bih da to postane praksa u narednom periodu. Jako su dobri i pozitivni utisci što se tiče boravka tamo, ima što šta da se vidi, od zadrugarstva koje je kod nas tek u nekom začetku, i pitanje je kad će se to pokrenuti, do raznih drugih edukativnih programa koji će nam sigurno pomoći u daljem radu. Zadrugarstvo je tamo jako bitno, jer sa tim pokrivaju izvoz robe, prodaju, a to kod nas predstavlja veliki problem. Dakle, nije nam problem da proizvedemo, problem nam je da prodamo. Mi smo sa druge strane, klimatski bolji od njih, u jako boljem položaju, i bolje uslove i površine imamo. Oni imaju takođe i svoje prodajne objekte, dok ja na primer, imam tezgu u Boru na zelenoj pijaci, dosta plaćam za zakup, i to na, ne baš tako dobrom mestu, dok nakupci dođu, kupe našu robu, a onda je preprodaju po većoj ceni na tezgama koje se nalaze na mnogo boljem mestu, i to nas dosta guši, ovako je svoje utiske sa studijskog putovanja u Sloveniju, koje je organizovao Grad Zaječar u okviru realizacije Programa mera za razvoj poljoprivrede u 2019. godini, preneo Dragan Đokić iz Vražogrnca.
Dejan Korelov, takođe iz Vražogrnca, je sličnog mišljenja. Prema njegovim rečima, državne subvencije u Sloveniji su od velikog značaja za tamošnje poljoprivredne proizvođače, koje su daleko veće od subvencija u Srbiji.
„Tamo smo imali priliku da razgovaramo sa njihovim proizvođačima, i oni kažu da njihova cena nije mnogo veća u odnosu na našu, ali oni imaju od države subvencije 200 evra po hektaru, a mi imamo 40 evra sa gorivom. Svako njihovo domaćinstvo, za razliku od nas, ima gde da plasira svoje proizvode“.
Tokom obilaska opštine Tržič, delegacija grada Zaječara posetila je ekološku farmu, deponiju i sabirni centar Kovor, a zatim je organizovana i poseta ultrafiltraciji „Žegnan studenac“ i centralnom postrojenju za prečišćavanje vode. Prema rečima Vesne Stanković, člana Gradskog veća, cilj studijskog putovanja je i bio da se poljoprivrednim proizvođačima prenesu iskustva kako je u Evropskoj zemlji, među narodom koji je blizak nama, napravljen veliki iskorak u oblasti poljoprivrede, a posebno u oblasti zaštiti životne sredine.
„Glavni moj utisak je da oni mnogo pažnje povećuju upravo zaštiti životne sredine, pa smo i o problemu komanalnog otpada, prečišćavanju otpadnih voda, i o poljoprivredi, razgovarali na studijskom putovanju. Oni se u oblasti poljoprivrede ne posvećuju toliko kvantitetu, već kvalitetu, zdravoj hrani. I oni imaju teškoće da budu konkurenti, posebno što se nalaze u Evropskoj uniji, pa su ravnopravni sa ostalim proizvođačima iz drugih zemalja, ali su našli načina i ta iskustva nam preneli. Obišli smo tri poljoprivredna gazdinstva, od toga dve „ekološke farme“, odakle se plasiraju proizvodi organskog porekla. Svako od tih domaćinstva, proizvođači su mogli da vide, ima ciklus proizvodnje, od stočarstva, ratarske proizvodnje, do prerade. Te farme imaju poseban objekat gde oni direktno prodaju svoje proizvode turistima, i to su zdravi proizvodi sa sertifikotom. Mi smo imali prezentaciju u opštini Medvode, gde su nam preneli iskustva o radu zadruge Medvoda, koja je od zadruge postala najuspešnija kompanija. Nama izazov zadrugarstva tek predstoji, neminovno je da proizvođači moraju da se organiziuju u zadruge da bi plasirali proizvode i zaštitili sebe“, istakla je Stanković.
Veliki značaj studijskog putovanja ističe i Jasmina Stević Jović, šef Kancelarije za zaštitu životne stredine pri Odeljenju za urbanizam, građevinske komunalne i stambene poslove Gradske uprave u Zaječaru. Ona se osvrnula i na rešenje problema otpada, divljih deponija, koji ugrožavaju životnu sredinu.
„Mi smo imali priliku da vidimo kako je opština Tršič realizovala Centar za prikupljanje otpada, gde građani sami mogu da donesu kabasti otpad iz domaćinstva, koji se ne može odložiti u kontejnere, kao i otpad koji se ne sme mešati sa ostalim komunalnim otpadom, kao što je nameštaj, bela tehnika, električni i elektronski otpad, gume, baterije, organski otpad i drugo. Pored toga što građani mogu na lokaciju sami da dovezu otpad, Javno komunalno preduzeće koje gazduje Centrom za sakupljanje otpada, periodično organizuje sakupljanje ove vrste otpada, do određene količine, oko 4 metra kubna gudišnje, i to ne naplaćuju, preko toga, ima svoju cenu, kako bi se Centar za sakupljanje otpada i finansirao na određeni način. Svaka vrsta otpada se skladišti odvojeno na prostorno funkcionalnim površinama, u skladu sa potrebama budućih tretmana, i daje operaterima koji imaju dozvolu za upravljanja tom vrstom otpada“, istakla je Jasmina i dodala:
„Opština Tršič je u potpunosti pokrivena organizovanim izvoženjem komunalnog otpada, i nemaju divlje deponije. Prikupljanje otpada se vrši sistemom dve kante, jedna kanta je za reciklažni otopad, druga je za ostalu vrstu komunalnog otpada. Ovaj otpad se iz domaćinstava vozi na Regionalni centar za upravljanje otpadom, koji se nalazi u blizini Ljubljane. Oni i dalje imaju zelena i reciklabilna ostrva, to su grupe kontejnera u kojima se odlaže razne vrste ambalažnog otpada, gde je jasno obeleženo koja vrsta otpada se gde odlaže. Takođe, obišli smo i Centralno postrojenje za prečišćavanje sanitarno otpadnih voda opštine Tržič, i od ukupnog broja stanovnika, dve trećine je povezano na kanalizacionu mrežu, jedna trećina i dalje ima septičke jame. Samo postrojenje spada u tehnologiju mehaničko-biološkog prečišćavanja otpadnih voda, sva sanitarno fekalna otpadna voda dolazi na postrojenje, sakuplja se u sabirno podzemnim bazenima, dubine od 7 metara“.
Učesnici ovog studijskog putovanja bili su predstavnici svih seoskih mesnih zajednica na teritoriji grada Zaječara, poljoprivredni proizvođači, delegacija grada Zaječara, predstavnici RARIS-a, Turističke organizacije, kao i Odeljenja za zaštitu životne sredine.
