-NA PODRUČJU ZAJEČARSKOG I BORSKOG OKRUGA TRENUTNO JE ZABELEŽEN 31 SLUČAJ SUMNJI NA MALE BOGINJE (MORBILE), OD TOG BROJA 14 EVIDENTIRANIH JE U ZAJEČARU, MEĐU KOJIMA IMA I ZDRAVSTVENIH RADNIKA, izjavio je gostujući u jutarnjem programu Magnum radija Dr Nenad Ristović, načelnik Odeljenja za infektologiju zaječarskog Zdravstvenog centra.
Naizgled paradoksalna tema, male boginje u 21. veku! Nažalost, ovo je problem koji poslednjih meseci potresa Srbiju. Prema posledjim podacima, od pоčеtка окtоbrа 2017. gоdinе, zакljučnо sа 6. martom ove gоdinе nа tеritоriјi Srbiје, uкljučuјući i tеritоriјu nаdlеžnоsti Zаvоdа zа јаvnо zdrаvljе Коsоvsка Mitrоvicа, rеgistrоvаna su uкupnо 3162 slučаја mаlih bоginjа, оd којih su 1594 lаbоrаtоriјsкi pоtvrđеnа u Institutu Tоrlак, dok je broj umrlih, zaključno sa jučerašnjim datumom, devet. Na području Zaječarskog i Borskog okruga zabeležen je 31 slučaj sumnji na male boginje, u Zaječaru je 14 evidentiranih, dok se njih četvoro trenutno nalazi na bolničkom lečenju.
„Male boginje su dečija bolest. To je respiratorna infekcija, tačnije infekcija koja zahvata gornje respiratorne puteve, respiratorni trakt i disajne puteve i širi se vazdušno – kapljičnim putem. Dok dve, tri osobe stoje i razgovaraju kapljice iz naših usta izlaze, šire se i dolaze do sluznice oka, ždrela druge osobe koja nije otporna. Može se širiti i ukoliko kijamo i kašljemo i ne operemo ruke, pa se pozdravimo sa nekim. Ova bolest se može lečiti u najvećem broju i u kućnim uslovima, tačnije izlolacijom u kućnim uslovima uz simptomatsku terapiju. Svi oni koji imaju blaži oblik kliničke slike, oni se svuda, i ovde i u svetu, leče u kućnim uslovima. Sa druge strane bolnica služi za lečenje samo onih slučajeva gde je moguće doći do pojave komplikacija ili se razvila komplikacija ili postoji teži oblik bolesti. Blagi oblik morbila se leči u kućnim uslovima, pre svega mirovanjem, antipereticima, adekvatnom ishranom, izolacijom od ostalih ukućana i drugih ljudi. Obolela osoba od jedne infektivne bolesti je uvek u riziku da dobije, na primer u ovom zimskom periodu, respiratorni virus, virus gripa. Zato pravimo izolaciju kako u kući, tako i u bolnici, u kojoj je trenutno smešteno 4 pacijenta kod kojih su dijagnostifikovane morbile“, istakao je Dr Nenad Ristović, načelnik Odeljenja za infektologiju zaječarskog Zdravstvenog centra.
Prema Ristovićevim rečima, pre nego što je došlo do povećanja broja obolelih od morbila, rađene su analize ukupnog broja vakcinisanih na području Zaječarskog i Borskog okruga, pa se došlo do zaključka da je na oba okruga, visok stepen vakcinacije u dečijoj populaciji i omladini. On se osvrnuo i na period vakcinacije pre 47 i više godina.
„Do 1970. godine najveći broj stanovnika Jugoslavije je preboleo male boginje, nije bilo vakcinacije, od 1971. do 1981. godine započeta je vakcinacija i to sa monovalentnom vakcinom samo protiv morbila. Negde od 1984. godine a unazad dva, tri godišta, do 1981. nastavilo se sa vakcinacijom ali je tada vakcinacija sadržala i virus protiv morbila i virus protiv parotitisa. Od 1994. godine počela je upotreba vakcine MMR protiv malih boginja, protiv zauški i protiv rubeole. Sada mogu da kažem da je najveći broj zaštićenih od 1971. godine pa na dalje. To potvrđuje i činjenica da od 1970. godine pa do 2018. nismo imali epidemije ovakvog tipa, samo sporadične slučajeve. Mi smo lečili ljude unazad 5-6 godina iz dve male epidemije. Jedna je bila pre nekoliko godina u Knjaževcu, četvoro, petoro obolelih i troje obolelih iz Boljevca. U svim slučajevima su oboleli rekli da su imali goste iz susednih zemalja“, rekao je Ristović.
Ipak, oni koji su pre 40-ak godina primili vakcinu ili nisu sigurni da li jesu, takođe su u strahu i pitaju se da li su zaštićeni od morbila i kako to mogu da provere. Prema Ristovićevim rečima, nema mesta bojazni jer se to može proveriti na dva načina.
„Dva načina utvrđivanja postoje, da svi mlađi od 1971. godine imaju to upisano u svom vakcionalnom kartonu kao uzrast do 18 godina ili kasnije posle 18 godina trebalo bi da imaju upisano kod svog izabranog lekara. Drugi metod koji će sigurno reći da li je neko vakcinisan i da li ima odbrambena antitela na taj virus, a koji se može primeniti je da se u serumu mogu utvrditi IGM klasa antitela na virus morbila. Potrebno je dati krv i iz seruma se dokaže prisustvo tih zaštitnih antitela i njihov nivo na osnovu koga možemo reći da je neko adekvatno zaštićen ili ukoliko nema adekvatan „titar“, sa jednom dodatnom dozom vakcine može produžiti taj imunitet za duži niz godina“, objasnio je Ristović.
Male boginje su u Srbiju ušle iz dva pravca, sa Kosova i iz Rumunije.
„Rumunija je bila jedina zemlja u Evropskoj uniji koja je u prošloj godini imala povećan broj obolelih od malih boginja, oko 3 hiljade i imala je jedan broj umrlih i bilo je pitanje trenutka kada će se ta bolest preliti preko granica u susedne zemlje, odnosno na one teritorije gde obuhvat vakscinom u zadnjih par godina nije bio adekvatan, a to je da minimum treba da bude vakcinisano 95% populacije. Imunitet je nešto što je individualno za svakog od nas pojedinaca a kada se svi mi obuhvatimo onda postoji takozvani „kolektivni imunitet“. Neophodno je da u tom kolektivnom imunitetu bude do 95 % ljudi koji su vakcinisani ili su ranije preboleli tu bolest i da na taj način imamo jedan opšti kolektivni imunitet kojim se štitimo svi kao zajednica“, zaključio je Ristović.
Prema poslednjim podacima kojim se raspolaže, u Srbiji je nајmlаđа оbоlеlа оsоbа stаrа 15 dаnа, а nајstаriја 70 gоdinа. Nајvеći brој оbоlеlih је u uzrаsnim grupаmа mlаđim оd pеt i stаriјim оd 30 gоdinа.