Druge večeri festivala “Dani Zorana Radmilovića” publika je imala priliku da uziva u predstavi Bizarno, po tekstu Željka Hubača, a u režiji Snežane Trišić.
Komad je rađen u koprodukciji Narodnog pozorišta iz Beograda i Šabačkog pozorišta. Kako je rekao i sam pisac, ovo je smešno-tužni komad za pet glumaca i 15 lica, a mnogi ga ocenjuju kao krunu njegovog dosadašnjeg dramskog stvaralaštva. Zoranov brk za glumačko ostvarenje u predstavi Bizarno, po oceni žirija, dobio je Igor Đorđević za tumačenje tri lika: Martina, Ričija i Dejana.
“Ovo je ansambl predstava i strašno je bitno da se kaže da igramo jedni za druge, da nije fraza. Sticajem okolnosti tri lika koja tumačim najefektnije su napisana i treba biti strašno netalentovan pa ne napraviti neke dobre stvari sa tim tekstom koje je Hubač napisao”, kaže Igor Đorđević.
“Volim da dođem u Zaječar, to nije učtiva fraza koju koristim, nego stvarno tako mislim, jer je Radmilović intimno za mene kao glumca dosta značio, jer sam se ja inficirao za teatar i za glumu gledajući kasetu Radovan 3., koju je svaka kuća u Topoli Oplenačkoj gde sam rastao, koja je držala do sebe imala. Tako da je Zoran poserdno ili neposredno krivac što sam ja završio glumu i što sam uopšte ušao u ovu glumačku priču. Strašno mi znači što sam večeras dobio Zoranov brk”, kaze Đorđević, koji je za ulogu u predstavi Bizarno dobio i Sterijinu nagradu za glumu, a 2011. na Danima “Zorana Radmilovića” takođe je dobio Zoranov brk za ulogu Kanjoša Macedonovića u istoimenoj predstavi Vide Ognjenović.
Na Danima “Zorana Radmilovića” u publici je bio i pisac Željko Hubač, jedan od najrevnosnijih gledalaca ovog komada “jer voli da sluša kako publika diše sa predstavom i sa glumcima”. Na pitanje novinara zašto je isuviše skroman kada je ovaj tekst u pitanju (pisac je zahvalan celom anasablu što je izneo komad na ovaj način jer bi u suprotnom ostao mrtvo slovo na papiru, prim ur.) Hubač kaže da je tekst imao praizvedbu u Zenici i da nije imao takav rezultat i takve reakcije publike kao u izvođenju glumaca Narodnog pozorišta iz Beograda i Šabačkog pozorišta, a u režiji Snežane Trišić.