Danas je Zaječar posetio ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji, Nils Ragnar Kamsvag.
U 11.00 sati priređen je prijem u Gradskoj upravi, gde je gradonacelnik Ognjenovic ambasadoru Kamsvagu zahvalio za pomoc i finansijska sredstva koja je obezbedila Ambasada Kraljevine Norveške, a koja su iskoriscena za uređenje prirodnog amfiteatra odmah izvan prostora istočne kapije carske palate Feliks Romulijane.
Ambasador Norveške je izrazio zadovoljtvo zbog ponovnog dolaska u Zaječar.
„Drago mi je da svaki put kada dođem na Felix Romulijanu mogu da vidim napredak. Obzirom da je Feliks Romulijana veoma fascinantno mesto za posetiti, nadam se da će ovi radovi i postignut napredak na Feliks Romulijanu privući veliki broj turista što je potrebno i samom gradu“, rekao je ambasador Kamsvag.
Nakon prijema u gradskoj upravi gosti su obišli radionicu zaječarskog grnčara Velimira Đorđevića, gde se ambasador duže zadržao u galeriji u razgledanju gotovih predmeta, a posebno ga je interesovala sama izrada.
Posle obilaska grnčarske radionice predstavnici grada Zaječara su se zajedno sa gostima zaputili na Feliks Romulijanu. Svi zajedno su obišli Maguru, brdo istočno od carske palate, gde su imperator Galerije i njegova majka Romula sahranjeni i uzdignuti među bogove, odnosno memorijalni kompleks gde je ritual apoteoze izveden poslednju put u istoriji. Nakon obilaska Magure je upriličeno i svečano otvaranje uređenog prostora ispred istočne kapije. Goste su na ulazu sačekali mladići obučeni kao legionari, kao i devojke, obučene u haljine iz tog vremena. Vrpcu su svečano presekli Gradonačelnik Ognjenović i norveški ambasador, a potom su gosti posluženi na srpski način, kada im je poslužena pogača i so.
Pored uređenog prostora za odmor, u predivnom prirodnom okruženju ambasador i Bora Dimitrijević, direktor zaječarskog Muzeja zajedno su zasadili tuju, u čast srpsko – norveškog prijateljstva. Ovom prilikom doček je bio uz zdravicu, srpsku rakiju i uz stare srpske pesme. Uz zvuke violine vlašku pesmu zapevao je i direktor Dimitrijević.Gosti su posluženi i starim srpskim jelima, a ambasador je mogao da vidi i kako se priprema belmuž .
Direktor Dimitrijević poželeo je svima srdačnu dobrodošlicu.
„Mnogi narodi su prolazili Balkanskim poluostrvom, mahom idući od severa prema jugu, a mnogo manje suprotno. Iza sebe oni su ostavljali ono što je njihova civilizacija značila u to doba, pa smo tako i mi imali sreću da nam veliki Rimski imperator bude rođen u ovom kraju. Da je ovo mesto zaista svetski značajno potvrdio je i UNESKO 2007. Godine, prijemom Carske palate Romulijane na listu svetske kulturne baštine. Neznamo tačno kada je ulaz Romulijane zapostavljen, možda negde od petog ili šestog veka. Tada je praktično izlaz iz palate počeo da se koristi kao ulaz. 2009. Godine, uz pomoć nemačke ambasade i naših dugogodišnjih saradnika iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture počeli smo rekonstrukciju istočne kapije“, rekao je Dimitrijević.
On je dodao da je pomoglo i Ministarstvo za kulturu. 2011. Godine usledila je i donacija SAD, kada je rekonstruisana magura. Tada se postavilo i pitanje šta će biti sa istočnom kapijom, koja je bila u relativno lošem stanju.
„Kažu da sreća prati hrabre, a ja mislim da prati i pametne. Mi smo uz pomoć naših prijatelja iz Republičkog zavoda za zaštitu kulture i njihovih planova pripremili projekat za norvešku ambasadu, koji je između 120 projekata uspeo da dobije grant. Prilikom potpisivanja ugovora ovaj prostor je bio neuređen. Pošto norvežani imaju prelep odnos prema prirodi, sinula je ideja šta istočna Srbija iz oblasti etnologije može ovde da uradi, da predstavi svoju materijalnu i nematerijalnu baštinu“, dodao je Dimitrijević.
On se norveškom ambasadoru zahvalio u ime Grada Zaječara, u ime srpske kulture, u ime ovog svetski važnog mesta, što je omogućeno da Romulijana zasija novim sjajem.
„Kada smo odlučili da odobrimo ovaj projekat imali smo više razloga za to. Jedan od razloga je bio da iskoristimo postojeće kulturno bogatstvo u svrhu negovanja kulturnog turizma ovog dela Srbije. Ovo nije samo važan deo kulturnog srpskog turizma već i svetskog kulturnog naslerđa. Kada sam video kako ovo izgleda jako mi je drago što smo tu potošili novac“, rekao je Ragnar.
On je dodao de će ovo biti bitno i za razvoj Zaječara, kao i da očekuje da će biti još više posetilaca i turista. Čestitao na onom što je urađeno i izjavio da je jako zadovoljan onim što je video.
„Ova Carska palata nije samo vrednost Zaječara i Srbije, to je istorijski spomenik koji je bogatstvo cele Evrope i sveta. Zadovoljstvo mim je što je UNESKO prepoznao tu vrednost, a zahvaljujem se i donatorima jer će ovaj spomenik moći i dalje da se razvija, otkriva i da bude još dostupniji svima onima koji su željni saznanja o svojoj istoriji i pokolenjima i onome što se nekadsa dešavalo na ovim prostorima“, rekao je Vladan Paunović, načelnik Zaječarskog okruga.
On se zahvalio ambasadoru i njegovoj Vladi što su i oni prepoznali značaj Romulijane i omogućili da se radovi nastave dalje.
