U Srbiji se najbogatija nalazišta zlata nalaze u istočnom delu zemlje, pre svega u okolini Bora, Majdanpeka, Zaječara i Negotina.
Najveće rudarske kompanije iz sveta trenutno izvode rudarske aktivnosti u Srbiji na 100 istražnih polja od ukupno 250 eksploatacionih koliko ih Srbija ima. Te strane kompanije u geološka istraživanja ulažu od 10 do 100 miliona dolara godišnje, piše Sputnjik.
Takozvana timočko-magmatska zona odavno je predmet interesovanja svih „velikih igrača“ u rudarstvu, a s obzirom na bogata nalazišta rudnog blaga, Srbiju trenutno uzduž i popreko „buše“ mnoge strane kompanije.
Kako piše Sputnjik, višedecenijsko zapostavljanje rudarstva u Srbiji i gašenje najvećeg broja nekad uspešnih proizvođača dovelo je do sistemskog manjka plana i izvora za finansiranje istraživanja i eksploatacije rudnog bogatstva Srbije, što su iskoristile strane kompanije.
Istovremeno, za istraživanje rudnog bogatstva potrebne su velike investicije, pa je i iz tog razloga otvoren put strancima.
Prema zvaničnoj statistici o proizvodnji plemenitih metala koja se u Boru vodi od 1938, do danas je u RTB-u proizvedeno oko 160 tona zlata, navodi Sputnjik.
Po preliminarnoj ekonomskoj studiji, vrednost ležišta kod Bora procenjeno je na — sedam milijardi dolara, dok su troškovi otvaranja rudnika procenjeni na 500 miliona dolara. U studiji u kojoj je precizirano da je to ležište, u ovom trenutku, najbogatiji svetski resurs bakra i zlata, kao olakšavajuća činjenica navedeno je da bi blizina pogona za preradu rude u Rudarsko-topioničarskom basenu „Bor“, kao i nova, najsavremenija topionica izgrađena u krugu tog preduzeća, dodatno uticali na niže cene vađenja i prerade rude iz ležišta Čukaru peki.
Prema najavama koje se ovih dana sve glasnije čuju, preradu zlata u RTB Boru takođe će preuzeti strane kompanije, u ovom slučaju najverovatnije jedna od najvećih kineskih kompanija iz rudarskog kompleksa, koja je već duže vreme zainteresovana za kupovinu srpske topionice zlata.