Zaječarac Goran Goća Stanković (56), magistar ekonomskih nauka, bez dileme, legenda je srpskoligaša Timoka, sinonima sportskog Zaječaru. U jato „belih labudova“ sa Timoka najpre kao igrač, a potom i kao trener, proveo je nepunih pet decenija.
U plavo belo jato popularni Goća došao je davne 1977. godine, prošao je sve selekcije, od petlića do seniorskog pogona, a po završetku igračke karijere stekao je „A“ licencu UEFA i uplovio je u trenerske vode, gde je najpre predvodio mlađe selekcije, a potom, u nekoliko navrata, i najbolji sastav prvog kluba u gradu na dva Timoka. Pored toga što iza sebe ima blistavu igračku i trenersku karijeru Goran Stanković je još jednom potvrdio da fudbal i škola mogu zajedno, ruku pod ruku, samo ako se to želi, hoće, naravno uz puno odricanja od slobodnog vremena i čvrsto zagrevanje stolice… do diplome i zvanja magistra ekonomskih nauka.
-Kao klinac sa mojim drugarima iz komšilika pikao sam loptu na obližnjem poljančetu, da bih sa nepunih sedam godina postao član Timoka, gde sam sa vršnjacima redovno trenirao i igrao najpre za pionire, potom kadete i omladince, a sa 15 godina i specijalnim lekarskim pregledom debitovao sam i za prvi tim Timoka. U jakoj konkurenciji, kao najmlađi prvotimac u istoriji kluba, izborio sam se za mesto u startnoj postavi „belih labudova“ sa Timoka. Sa brojem 11 na leđima branio sam plavo bele boje kluba i postigao preko 200 golova, što me je svrstalo u jednog od najboljih strelaca Timoka svih vremena. Ali, u prvenstvenom susretu sa SFS Borcem u Paraćinu, u jednom, na prvi pogled, bezazlenom i (ne) namernom startu doživeo sam dvostruki otvoreni prelom noge, nakon čega sam, u 24. godini, pre vremena morao da okončam svoju uspešnu igračku karijeru. U to vreme moj menadžer mi je pronašao agažman u jednom klubu sa Kipra, ali posle povrede sve je otišlo u nepovrat – rekao je Goran Stanković, perjanica Timoka.
Kao talentovani poletarac 1984. godine, na Prvomajskom turniru, u konkurenciji OFK Beograda, Napretka (K), Bora i Radničkog (P), proglašen je za najboljeg igrača na turniru i odmah je dobio poziv da brani boje reprezentacije Srbije, na turniru reprezentacija bivših republika u Jugoslaviji. Goća Stanković je za reprezentaciju Srbije igrao od 1985. do 1987. godine
-U to vreme u sastavu Srbije igrali su i Drulović, Jugović, Petrić i drugi, a igrajući za našu selekciju protiv Mađarske, Hrvatske, za koju su tada igrali Prosinečki, Boban, Štimac, Jarni, Šuker, Bokšić i drugi, zatim Crne Gore čije su boje tada branili Leković, Brnović, Mijatović, Radović itd… sa Makedonijom za koju je pored ostalih igrao i Bobinski, sa Bosnom i Hercegovinom za koju je igrao i Pavlović i ostali, postigao sam ukupno pet golova, a reprezentacija Srbije osvojila je prvo mesto. Moja igra nisu ostale nezapažene kod lovaca na talente, bilo je govora da pređem u Partizan, ali tadašnji čelnici Timoka, ne znam zašto, nisu mi to omugućili – istakao je Stanković.
Još kao aktivan fudbaler trenersku karijeru počeo je radeći sa mlađim kategorijama Timoka, a sa omladincima ovog kluba igrao je u Kvalitetnu omladinsku ligu Srbije. Nakom povrede i okačenih kopački o klin, Goća Stanković se posvetio započetim studijama.
-Na Fakultetu za menadžment u Zaječaru 2015. godine branio sam magistarsku tezu „Monetarna politika u funkciji ublažavanja uticaja svetske ekonomske krize na privredu Srbije“. Danas radim kao službenik na poslovima javne nabavke u Zdravstvenom centru Zaječar, ali u slobodno vreme nisam zapostavio i trenerski poziv u najlepšoj sporednoj stvari na svetu. Položio sam i za trenera sa „A“ licencom UEFA. Kao trener sa najboljim sastavom Timoka, u dva navrata, izborio sam plasman u Prvu ligu Srbije u sezonama 2011/2012. i 2020/2021. godinu, što je, nema dileme, veliki uspeh za klub, ali i za mene lično, jer posle uspešne igračke karijere dokazao sam se u najlepšem svetlu i kao strateg i trener u mom kluba, koga neizmerno volim i poštujem – jasan je Stanković.
Od prošlog leta, Goća Stanković je šef stručnog štaba FK Bor 1919, sa kojim je nedavno osvojio prvo mesto u zoni Istok, pa će ovaj klub od leta zaigrati u srpskoligaškom društvu.
Velika podrška na putu uspeha u fudbalskoj karijeri, trenerskom pozivu i visokom obrazovanju i sticanju diplome magistra ekonomskih nauka, u kopačkama, imao je u supruzi Lidiji, sinu Milošu i ćerki Anđeli, koji su uvek uz njega, kako u najtežim, tako i u najlepšim trenucima njegovog života.
A.N.Petković
Foto: A.N.Petković / Lična arhiva Gorana Stankovića