Promocija knjige Ivana Đorđevića Borote, bivšeg golmana Bora, Timoka, Kristala, Timočanina i Puteva, pod nazivom „Timoku niz ulice, Belim bregom do Kraljevice“ biće održana večeras (subota, 19,30) u Mesnoj zajednici Timok, u ulici Cara Dušana broj 20
ZAJEČAR. U predvečerje uskršnjih praznika, u prostorijama Mesne zajednice „Timok“, u ulici Cara Dušana broj 20 u Zaječaru, sa početkom u 19.30 časova, održaće se promocija knjige pesama autora Ivana Đorđevića Borote, bivšeg vrsnog golmana Bora, Timoka i Kristala, a potom rukovodioca Timokove Škole za golmane, pod nazivom „Timoku niz ulice, Belim bregom do Kraljevice“.
-Pesme Ivana Đorđevića, koji je i vrstan slikar, odlikuju se dubokim osećajem za emocionalne nijanse i uskoposvećenošću vrednostima koje brani u svojoj poeziji. On kroz jednostavne ali efektne slike dočarava čitav spektar ljudskih osećanja, od setne lepote prolaznosti i nostalgije, preko važnosti iskrenih odnosa, do magije ljubavi i bliskosti. Njegovi stihovi otkrivaju čoveka koji duboko razume životne izazove, ali i lepotu u malim, svakodnevnim trenucima koji čine suštinu ljudskog iskustva.
Njegov stil je pristupačan, često obeležen jezgrovitim i melodičnim izrazom koji ostaje u mislima, što je karakteristika dobrog pesnika – stvara lirski svet u kojem čitaoci lako nalaze sebe. Sve u svemu, Đorđevićev opus predstavlja moćan i intiman pogled na ljudsku prirodu, pozvajući nas na refleksiju, čuvanje sopstvenih principa i otvaranje srca za lepotu i ljubav. Njegova poezija je više od umetničkog izraza, ona je životna filozofija koja inspiriše i dodiruje duboke delove duše. Ivan je pesnik trenutka i večnosti – napisao je o knjizi Dragan Begović, producent i energiolog iz Beograda.
Srđan M. Tomić, publicista iz Zaječara, je biranim rečima napisao svoja zapažanja o knjizi i pesniku.
-Dragocenost poetskog nadahnuća Ivana Đorđevoća Borote, upravo je u jednostavnosti kojom odiše njegovo celokupno biće. Sam po sebi, autor skladan, smiren i sistematičan, protkan od dobroćudne naivnosti i golmanske pronicljivosti, on istražuje tako znane a toliko nepoznate predele prirode i čistote ljudskog duha, pretače u lake i nenametljive stihove.
Autor traga kroz poznate pojmove, ali se usuđuje i da plovi kroz nepoznate „brzake“ reči i misli, iz kojih se staloženo i krotko ispetljava, stižući do željenog cilja, na radost nas čitalaca.
Deo radnog veka , Đorđević je proveo u pošti upoznajući reone u kojima je radio, sažimao je fizičke i duhovne lepote drvoreda, šuma, proplanaka, reka i predela. Odsjaji sunca odbijali su se o obronke Belog brega i Kraljevice i obale oba Timoka, na kojima je rastao i srastao sa ovom sredinom, njenim navikama, običajima, dobrom i onom drugom stranom tradicijom. Upravo je to „so te soli“ kojom nas Đorđević obasipa kroz svoje poetsko iskazivanje, da kaže nekazano, da saopšti sakriveno, u njegovoj čežnji, strepnji, radosti, hrabrosti i strahovima. Gotovo svakog može, a ne mora da zagolica poezija koja se slagala kao segment dobrote kojoj je autor težio, vodeći nas kroz tanane hodnike „neočešljanih“ mladalačkih i misli zrelog doba, uvodeći nas u jedan novi svet koji ćemo ili tek da naziremo ili potanko da proučimo željno iščekajući sledeći stih, skrivenu poruku naredne rime i celinu strofe kojoj se, nanovo radujemo.
Radost stvaranja upravo je vodilja koja se proteže kroz lavinu koje je natkrila prazan poetski prostor u gradu, koji se polako ali sigurno gasi, a u kome Ivan Đorđević pali svoju pesničku svetiljku, da bi se kao putovođa, usudio da nam razotkrije kuda i kako bismo krenuli dalje, da ne klonemo kroz ljubav i lokalpatriotizam kojim nas on, sve vreme zaokupljuje.
Ivan Đorđević nam nudi „zlatni prah“ u svakoj svojoj rečenici, nudi ali ne ubeđuje po svaku cenu.
Svakom budućem konzumentu poetskog stvaralaštva Ivan Đorđević Borota, vlaškomalskog i zaječarskog, najtoplije preporučujem ove redove, pune mirisa onog grada, koji je pobegao iz svoje česmene vode, jaruga, dvorišnih bunara i ručnih pumpi, lepenica i čardaklija, kaldrme, sokova i kuvanog slatkog voća, tamjana i bosiljka, troskota i šimšira i prerastao u nešto nedokučivo i većini strano.
Poezija Ivana Đorđevića, mora biti svetionik u tom novom sivilu i putokaz ka tome ko smo, kako ćemo i kuda bi išli ubuduće.
Radujemo se ovoj knjizi, njenoj čistoti i lepoti, kao što se radujemo svakom izlasku sunca, istakao je Srđan M. Tomić, publicista iz Zaječara.
Osim autora Ivana Đorđevića Borote stihove će čitati i doajeni zaječarskog novinarstva Irena Jović Stanojević, Marina Nikolić, Branislav Dervišević, Slobodan Jevtić, Vitomir Mladenović, Davor Marušić, Đorđe Đorđević i Srđan M. Tomić kao i glumica zaječarskog teatra Selena Ristić.
NOVICA PETKOVIĆ SKELA