Na ovogodišnjim konkursima Ministarstva za kulturu i informisanje Zaječar je prošao dobro. Narodni muzej dobio je više sredstava za 90 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Sredstva su dobijena za tri projekta – za konzervaciju i restauraciju, za Antika fest i za kupovinu umetničkih dela.
-Ono što nas najviše raduje, ali i što je najveći problem to je konzervacija i restauracija carske palate Romulijana. Za to je Ministarstvo izdvojilo osam miiona dinara, tako da ćemo u narednih par meseci, kada bude završen tender i ostala administrativna procedura, rekonstruisati deo zidnog platna , deo kule na istočnoj kapiji i malu kapiju na istočnoj strani. To je jako bitno u okviru sklopa celokupne rekonstrukcije istočnog dela carske palate Feliks Romulijane. Dobili smo sredstva, 700 hiljada dinara, i za Antika fest koji zauzima vrlo značajno mesto na mapi kulturnih dešavanja u Srbiji. Ove godine će Antika fest biti posvećen dvema značajnim godišnjicama – 400 godina Šekspira i 200 godina od rođenja Servantesa. Nebojša Bradić priprema pozorišnu predstavu, biće verovatno predstavljena jedna knjiga i nešto od nematerijalnog nasleđa u istočnoj Srbiji. Treći projekat za koji je ministarstvo izdvojilo sredstva, 500 hiljada dinara, je za kupovinu dva umetnička dela savremene umetnosti, ističe Bora Dimitrijević direktor Narodnog muzeja iz Zaječara.
Za arheološka istraživanja u ovoj godini Romulijana nije dobila sredstva, ali ih nisu dobili ni ostali lokaliteti u Srbiji. Ove godine staće se malo sa arheološkim istraživanjima, verovatno i opravdano, jer su sada sredstva potrebnija za konzervacije i restauracije.
KULA BROJ 19 TREBA DA POSTANE SAVREMENI PUNKT ZA INTERPRETACIJU PALATE
Lokalitet Feliks Romulijana se u najveće uređuje, u toku su pripreme za otvaranje projekta ,,Hera“ i za radove koji tek predstoje. Republički zavod za zaštitu spomenika dobio je određena sredstva pa će njima biti uređena i kula broj 19, koja je deo programa „Hera“.
-U ovoj kuli nismo uspeli da uradimo ono što smo zamislili. To treba da bude jedan spoj između savremene tehnologije i ostataka koji su pronađeni u toku šest decenija istraživanja, da to bude jedna lepa kompilacija. Aplicirali smo projektom sa kolegama iz Bugarske za sredstva, ali nismo uspeli u tome. Zato nas ponovo očekuje aplikacija i možda u narednoj godini bude početak rada na kuli broj 19 koja treba da postane jedan potpuno novi i savremeni punkt za interpretaciju carske palate, dodaje Dimitrijević.
PROJEKAT BROJ JEDAN NA NACIONALNOM NIVOU-USKORO POČETAK IZGRADNJE VIZITORSKOG CENTRA
Za izgradnju Vizitorskog centra na Feliks Romulijani se očekuje takozvani Gep izveštaj. Od pet projekata Vizitorski centar je na mestu broj jedan na nacionanom nivou. Vrednost ovog projekta biće oko četiri miliona evra. Po rečima direktora Dimitrijevića postoje tri varijante šta bi trebalo uraditi i izlobirati.
-Prva varijanta je da probamo da uđemo u tu takozvanu vizibiliti sferu. Evropska unija strašno insistira na tom da ono što se uradi mora da bude i vidljivo. A nema ničeg vidljivijeg i lepšeg od Vizitorskog centra za posetioce. Druga varijanta gde ćemo možda pokušati su IPA programi za narednu godinu, ali po našim saznanjima postoje i neka sredsta koja su bila opredeljena za ovu godinu, ali nisu alocirana. Određeni projekti nisu realizovani i tu je neki ostatak novca. Mi ćemo pokušati i u narednih mesec dva dana, ukoliko se ništa ne desi do septembra, da potpišemo ugovor, a mislim da će to biti vrlo brzo, sa donatorima. Ako ne na jesen onda na proleće naredne godine počeće izgradnja Centra za posetioce, ali i depandansa iza Narodnog muzeja, koji je bilansiran sa nekih 400 hiljada evra u okviru projekta izgradnje centra, navodi Dimitrijević.
BOLJA PROMOCIJA U OKVIRU DUNAVSKE STRATEGIJE
Romulijana ima svoje mesto u Blkanskoj i Evropskoj ponudi i o tome govori cifra od preko pet hiljada stranih turista. Narodni muzej nema mogućnosti da na inostranim sajmovima predstavlja Romulijanu. To je posao Turističke organizacije Srbije.
-Moram da kažem da se to dosta uspešno radi, ali u narednom periodu još treba poraditi na promociji. Evropa mnogo više i bolje prepoznaje i poznaje Dunav kao jednu evropsku okosnicu, oko koje se mnogo stvari odvija, i čini mi se da bi nekako više trebali da se vežemo za tu srednjeevropsku a i našu Dunavsku strategiju. U tom slučaju bi Romulijana bila mnogo više prepoznatljivija. Ne treba zaboraviti da je evropsko tržište, naročito u obllasti kulturnog turizma, jako probirljivo i jako komplikovano, pa treba puno uraditi dok ne postanemo brendirani i zauzmemo svoje mesto, kaže Dimitrijević.
12. JULA SVEČANO OTVARANJE PROJEKTA „HERA“
Na Feliks Romulijani će 12. jula biti upriličeno svečano otvaranje projekta „Hera“. Ovom prilikom biće predstavljena celokupna tehnologija koja doprinosi da se na jedan potpuno inovativan način vrši prezentacija i interpretacija palate, na početku trećeg mienijuma kad se bez te vrste savremene tehnologije više uopšte ne može zamisliti prezentacija jednog kulturnog dobra. Sve je to u okviru projekta sa još osam zemalja Jadranskog basena.
-Mi ćemo negde već od jeseni biti u mreži tih ,,Hera“ lokaliteta, što će za Romulijanu biti jedan veliki iskorak napred, jer tu su Italija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Grčka, Slovenija i Srbija. Mi ulazimo sa još 19 lokaliteta u mrežu ,,Hera“ lokaliteta koji će se na vrlo probirljivom tržištu, pogotovo u inostranstvu, predstaviti kao jedan nov inovativan i celovit turistički proizvod u oblasti kulturnog turizma, što će sigurno povećati broj posetilaca, a samim tim i novac, navodi Dimitrijević.