GRAD ZAJEČAR JE 2023. GODINE PROGLAŠEN ZA JEDAN OD DESET NAJZAGAĐENIJIH GRADOVA U SRBIJI – PARK ŠUMA „KRALJEVCA“ DOBIJA 10 HILJADA SADNICA CRNOG BORA – SADNICE ĆE BITI POSAĐENE I U ZVEZDANU I NIKOLIČEVU – CILJ JE SMANJENJE ZAGAĐENJA VAZDUHA U ZAJEČARU
U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a u cilju smanjenja zagađenja vazduha u Zaječaru, Javno preduzeće „Srbijašume“ vrši osnivanje novih šuma na površini od 15 hektara na parcelama u blizini Grada Zaječara. Akcija je započeta u Park šumi „Kraljevica“ gde će biti zasađeno 10 hiljada sadnica crnog bora.
Prema rečima Borislava Joldžića, master inženjera šumarstva i direktora Šumskog gazdinstva timočke šume Boljevac, „Kraljevica“nije jedina lokacija gde će biti zasađene sadnice crnog bora.
„Javno preduzeće „Srbijašume“ kao društveno-odgovorna kompanija, vrši osnivanje novih šuma na površini od 15 hektara, na parcelama u Zaječaru, Zvezdanu i Nikoličevu. U Park šumi „Kraljevica“ vršimo osnivanje novih šuma na površini od oko četiri hektara i to sadnicima crnog bora, starosti dve godine, u količini od 10 hiljada komada“, kazao je Joldžić.
On je dodao da „Javno preduzeće „Srbijašume“ posluje prema principima održivog gazdovanja, što znači da posluje na ekološko prihvatljiv, socijalno pravedan i ekonomsko isplativ način.
„Šumarsko gazdinstvo “Timočke šume“, koje posluje u sistemu JP “Srbijašume“ je sa lokalnom samoupravom grada Zaječara, prepoznala urgentnost situacije i pre projekta završili svu potrebnu zakonsku regulativu, odabrali lokacije što bliže Gradu Zaječaru, za koje je napravljen ugovor o davanju na korišćenje poljoprivrednog zemljišta na 14,73 hektara u 2024. godini. Projekat je dao još 40,69 hektara za pošumljavanje u naredne tri godine, na 26 katastarskih parcela“, rekao je Joldžić i dodao:
„U Park šumi „Kraljevica“, na 98. hektaru, šumsko gazdinstvo je pošumilo od početka godine, što na državnom zemljištu čiji smo mi korisnici i kojima gazdujemo, što na državnom poljoprivrednom zemljištu kojim mi ne gazdujemo, 14,73 ha, od 98 ha. Tom prilikom utrošeno je 155.000 komada sadnica iz našeg rasadnika Selište i 700 kilograma semena bukve. Nastavljamo dalje, do poslednjeg lepog dana u godini, dok god ne ispunimo godišnji plan pošumljavanja, od 103 hektara. Inače, godišnje obavljamo radove na 2.785 hektara, od čega prirodnog obnavljanja 855 hektara, veštačkog obnavljanja i pošumljavanja goleti na 165 hektara i nege na 1765 hektara“.
Akcija se u Park šumi „Kraljevica“ završava za dva do tri dana, a onda će, prema Joldžićevim rečima, sadnice biti posađene u Nikoličevu i Zvezdanu.
2023. GODINE GRAD ZAJEČAR PROGLAŠEN ZA JEDAN OD DESET NAJZAGAĐENIJIH GRADOVA U SRBIJI
Inače, 2023. godine, Grad Zaječar je proglašen za jedan od 10 najzagađenijih gradova u Srbiji, pored Beograda, Niša, Kragujevca, Smedereva, Novog Pazara, Valjeva, Užica, Kosjerića i Pirota. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je na osnovu toga dalo predlog da JP “Srbijašume“ izradi projekat pošumljavanja poljoprivrednih površina u jedinicama lokalne samouprave u kome će dati predlog lokacija pogodnih za pošumljavanje 1.500 hektara na površini koja se nalazi blizu zagađenih gradova.
„Pošumljavanje jeste i treba i da ostane naša glavna preokupacija samim tim što su šume nekad pokrivale 90% kopna, a danas nešto više od 30% površine. Šume su najkompleksniji ekosistem na Zemlji, a njihovo stanje i stepen očuvanosti, odražavaju stepen očuvanosti životne sredine. Korišćenje ( seča šuma, proizvodnja ), je tek pri dnu po važnosti, od svih funkcija, koju šume imaju. Proizvodnja kiseonika je njihova primarna funkcija. Smatra se da biljke proizvode 60 odsto od ukupne količine kiseonika. Ostalo, okeani, vodena para. Osvežavajući efekat jednog stabla jednako je deset sobnih biljaka“, kazao je Joldžić.
On je još napomenuo da ne sme da se zanemariti uticaj šume na održavanje ravnoteže u atmosferi.
„Pre svega mislim na smanjenje količine čvrstih materija u atmosferi, npr. četinari zadržavaju godišnje 40t/ha prašine, a lišćari 60 t/ha, smanjenje koncentracije štetnih gasova, radioaktivnosti, bakterijskog zagađivanja i ozonizacije. Takođe, i uticaj šume na vodu je veoma bitan – obogaćivanje vodotoka, izvora, ravnomernije snabdevanje vodom, sprečavanje ili ograničavanje poplava, poboljšanje kvaliteta vode“.