Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Vaznesenje Gospodnje -Spasovdan.
Spasovdan je jedan od deset praznika posvećenih Gospodu Isusu Hristu, koji se obeležava 40 dana posle Vaskrsa, uvek u četvrtak, a deset dana pre Svetih Trojica (Duhova). Vaznesenje Gospodnje je sećanje na dan kada se Isus Hristos četrdeseti dan posle vaskrsenja poslednji put javio svojim učenicima – dvanaestorici apostola i uzneo (vazneo) na nebo, i „seo s desne strane Boga“.
Spasovdan je četrdeseti dan po Uskrsu i uvek pada u četvrtak. Ovo je stočarski i ratarski praznik koji se slavi i kao Krsna slava, ali i kao zavetina za čitavo selo. U Bosni se izlazi izvan sela pa se proslavlja na vrhovima brda ili seoskim igralištima. Mladi u Šumadiji izjutra odlaze u brda i beru devesilje koje posle stavljaju u oko karlica sa mlekom da im se bolje uhvati kajmak. Posle odlaze na livade sa devojkama gde beru i drugo cveće. Tu se razvija kolo i igraju seoske igre. Na ovakve igranke se često dolaze i iz drugih manjih sela.
Na Spasovdan se ne radi nikakav težak posao, pošto je veliki praznik koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti. Izuzetno je cenjen i poštovan u doba cara Dušana. Po hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao: “Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen“, navodi se u Novom zavetu.
Na Spasovdan se izjutra ne jede ništa dok se ne okuse jagode. Ponegde se čak i verovalo da ne valja okusiti novo voće ako su nekom deca umirala, dok najpre nerazdele sirotinji od tog novog voća za dušu svoje dece, jer će, u protivnom, na onom svetu deca ostati bez tog obroka i grišće svoje prste umesto obroka, govoreći da su im ga roditelji pojeli.
Za Spasovdan kao krsnu slavu klalo se jagnje i spremala se cicvara. Inače, naši stari nisu pili mleko od od Nove godine do Spasovdana, a verovali su da na Spasovdan muškarci ne valja da se briju, žene da se umivaju a deca da se kupaju pa to nisu tog dana ni činili.Na Spasovdan nikako ne valja spavati preko dana da se ne bi dremalo čitave godine. Na taj dan bogatiji su posle odlaska u crkvu pozivali goste na ručak, a manje imućni su nastavljali druženje ispred crkve gde se narod okupljao i veselio. Bio je i običaj da se na Spasovdan, pre sunca, kupa u reci ili moru.
U mnogim selima, na ovaj praznik, ide litija odnosno krstonoše. Ranije je litija kretala iz crkve i pravila krug, ophod oko sela, zastajući kod zapisa. Kad obiđu celo selo vraćaju se crkvi odakle su i pošli. Posle toga se za sve učesnike organizuje zajednički ručak. Danas, litija ne izlazi iz porte i obilazi samo oko crkve.
