KOVID PARALELE

PRIČA O KOVIDU 19 NA PRAGU OSMOG TALASA EPIDEMIJE KOVIDA 19 U SRBIJI, KAO PRIČA O POTRAZI ZA IZGUBLJENIM VREMENOM

Kakva može biti priča o Kovidu 19 na pragu tzv. OSMOG TALASA EPIDEMIJE u Srbiji, kada se na suzbijanju epdeimije ništa ne radi još od pre Izbora kada je istekao mandat Vladi i Kriznom štabu za suzbijanje epidemije.
Kakva može biti priča o tome kada se posledjih dana u izveštajima o epidemiološkoj situaciji smenjuju brojke od 1.500 do 2.500 obolelih i pet do 17 umrlih u jednom danu, kada niko više u apotekama ne kupouje maske, a
kamoli da ih nosi, kada je vakcinama od neupotrebe prošao rok, kada je u poslednjih osam meseci dva puta proglašavano da je u Srbiji pobedjena epidemija KOVID-a 19.

U vreme kada se događaji u svetu i kod nas toliko brzo odigravaju u i gomilaju da ih medija ne stižu promptno da opišu i koji su otliko kontoverzni da dok se priprema jedan članak o nekom dogadjaju već stiže nova vest o istom događaju ali izmenjene sadržine i suprotnom smisla.
Takva situacija zbunjuje narod i dovodi u sitauciju neodlučnosti i ravnodušnosti, pored ostalog , i kada bi trebalo da misli na svoje zdravlje i preduzima mere zaštite od infekcije korona virusom.

Razmišljajući šta bih mogao sada da napišem i preporučim nešto korisno onima koji bi pročpitali ovaj članak da bi se odbranili od infekcije Kovidom 19, setih se sedmotomnog romana francuskog pisca Marsela Prusta “U potrazi za izgubljim vremenom”. Nikada dosadnije štivo nisma čitao u životu, iako sam taj roman dva puta čitao, da bih shvatio da je čovekov odnos prema vremenu totalno nekoristan, pre svega prema vremenu u
svakodnevici. Da li ste primetili, da kada nekog poznanika sretnete i upustite se u razgovr sa njime, razgovarate najviše o prošlosti. Kada malo bolje razmislite o sadržini tih razgovora videćete da se u njima nalaze mnogi detalji u vašem životu o vremenu koje ste uzalud izgubili. U kontektu toga, posmtrajući jučerašnji Izveštaj o epdemiološkoj situaciji u Srbiji u kome stoji da je od početka epidemije do juče obolelo od virua Sars – CoV-19
2.386.508 osoba i nešto više od 17 hiljada umrlo, znatno manje nego u drugim zemljama posebno u Kini i Južnoj Koreji i da je do toga došlo najviše zbog gubljenja vremena u korišćenju onoga što se moglo da bi se infekcije virusima korona izbegle. Niko još nije napisao izveštaj o epidemiji, jer bi taj izveštaj mogao biti samo izveštaj o izgubljenom vremenu u borbi sa opasnom smrtonosnom zarazom.

Od samog početka epidemije, zbog neznanja i neodlučnosti, uvodili smo mere koje će usporiti epdeimiju da bismo dobili na vremenu da naučimo i
pripremimo se kako da epidemiju suzbijamo. Kupvali smo maske, testove, tražli spas u Hlorokinu, nabavljali respiratore i drugu opremu i gradili bolnice, ali nismo činili ništa na suzbijanju epidemije. Jedino je radio kovid
zdravstveni sistem, u okviru sistema zdavstvene zaštite sačinjen od kovid ambulanti i kovid bolnica i dežurnog “edpidemiologa na telefonu” čiji je zadatak bio da u ove kapacitete šalje one koji su mu se javlali sumnjajući da su bolesni. Nisu gubili vreme lekari i osoblje službe opšte medicine upošljeni na poslovima vakcinacije, prihvatanja, pregleda i lečenja obolelih, što nije dalo nikakav efelat, osim vakcinacije, na smanjivanje zaražavanja naroda virusima KOvid 19 u zajednici.

Od samog početka, kaneći se šta da radimo i koji pristup u suzbijanju epdemije da odaberemo, da li Kineski, Engleski, Švedski ili neki drugi, odlučismo se za onaj koji i ne postoji u literaturi – postizanje imuniteta krda. Za to vreme, Kovid nije izgubio nijedan dan. Stalno je zaražavao
nove i nove zdrave ljude, a zatim i one koji su jednom bili zaraženi i preboleli bolest. Oni koji nisu mogli preboleti i umrli su prerano. Sa najodgovrnijih mesta stizalo je pomirljivo mišljenje „učinili smo sve, na vama je da brinete za svoje zdarvlje”. Mesecima je na ekranima televizora stajalo: “Budtite odgovorni“ koje gledaoci nisu ni zapažali. Najodgovrnijima se čnilo da će se famoznim imunitetom krda učiniti narod otpornim na infekcije virusom Kodida 19. “Pa šta ako i neko umre?

I šta ćemo sad? – pitala bi Kontrakta. Svaka priča danas o Kovidu 19, bila bi samo pirča o izgubljenom vremenu, koja bi kod čitalaca izazivala dosadu i odvratnost.

Sada smo u endemiji Kovida 19 koja će trajati godinama, sve
dok se ne pronađu efikasni lekovi i vakcina. Ostaje svakome da se pazi koliko god može i zna da ne oboleli i time rizikuje život. Za to vreme će oni koji su najodgovrniji u državi poručivatii narodu: ”Mi ćemo raditi svoj posao”, a vi (narod) radite šta hoćete“.

U Rajcu 16. oktobra 2022. godine.
Dr Petar Paunović, učitelj zdravlja/Rajačka narodna škola zdravlja