Danas je Svetski dan sladoleda koji se zvanično proslavlja od 1984. godine. Američki predsednik Ronald Regan proglasio je te godine jul za mesec sladoleda, a 18. jul za Međunardoni dan sladoleda. Tek tada. Jer, sladoled postoji milenijumima.
Smatra se da je nastao u drevnoj Kini, ali se ova poslastica menjala tokom istorije.
Sladoled kakav danas konzumiramo, pravi se tek od polovine 20. veka. I u Persiji oko 350 godine p.n.e. se konzumirala poslastica od leda i sirupa (šerbe ili sorbe) koji se pravio od trešnje ili dinje, lubenice… Stigao je i do stare Grčke, a hladni napitak služio se i na dvoru rimskog cara Nerona.
Tako je stigao i u Evropu. Istorisjki podaci govore da su Arapi tokom osvajanja Evrope naučili Sicilijance da prave sladoled. Italija se smatra evropskom kolevkom sladoleda. Tu nastaje prvi endometričkom metodom napravljen sladoled – sa dodatim mlekom i pavlakom. Taj recept se tokom 17. veka širi Italijom, ali i Evropom. Ubrzo je stigao na francuski, a potom i na engleski dvor. Čarls II bio je oduševljen sladoledom, a legenda kaže da se kuvaru dobro plaćalo kako bi recept ostala strogo čuvana tajna. Kada je svrgnut s trona, recept za sladoled više nije bio tajna.
U Sjedinjene Američke Države sladoled stiže u 18. veku, a legenda kaže da je Džordž Vašington za jedno leto potrošio sadašnjih nekoliko desetina hiljada dolara na sladoled. Njujorčanka Nensi Džonson patentirala je prvu mašinu za pravljenje sladoleda sredinom 18. veka, a taj princip rada koriste i mašine danas. Od tada, sladoled postaje jeftiniji i dostupniji.
Ipak, s pojavom frižidera i rashladnih komora kreće prava ekspanzija u prodaji sladoleda kakva traje do danas. Od sedamdesetih godina 20. veka ledena poslastica prvi put dobija ime – ice cream, a kod nas – sladoled.
Inače, prvi kornet napravio je Italo Marćioni 1924. u Njujorku, a deceniju kasnije, Kris Nelson iz Ajove patentirao je sladoled na štapiću.
Tokom letnjih vrućina, već decenijama, Zaječarci se rado rashlađuju dobrim sladoledom pripremljenim po staroj recepturi u poznatim gradskim poslastičarama u kojima se neguje porodična tradicija – Steli i Pčeli.
