Crkve i vernici koji poštuju Gregorijanski kalendar sutra obeležavaju Uskrs, praznik kojim se slavi Hristovo vaskrsnuće.
Svetom misom koja je počela u 18 sati na Veliku subotu u župnoj crkvi Svetog Juraja otpočela je proslava Uskrsa u katoličkoj zajednici u Zaječaru.
Velika subota podseća na dan kada je Isusovo telo ležalo u grobu i po evangeliumu će vaskrsnuti u zoru na vaskršnju nedelju. U crkvama se pali vatra, jer je vatra simbol Isusa i nade, najavljuje Isusovo vasksnuće i naše spasenje od grehova. Tradicija posvećenja upaljene vatre se razvila u obred. Vernici pale svoje sveće sa tog plamena. Tom činu se nadovezao i ritual da se pepeo iz žara posvećene vatre sačuva i koristi za lečenje ili se razbaca po kući i njivama. Predveče se zvona „vraćaju“ iz Rima, u crkvi se zvonina sva zvona i ručnim zvoncima.
Datum proslave Uskrsa menja se u skladu sa posebnim proračunima i najranije može pasti 4. aprila, a najkasnije 8. maja. Uskrsu se posebno raduju deca koja učestvuju u pripremama za praznik, farbaju jaja i prave gnezda. Pored šarenih uskršnjih jaja, posebna pažnja posvećuje se i trpezi.
I dvorište je za Uskrs posebno pripremljeno. Sve je u znaku ovog praznika pa je i baštica ispred kuće puna prolećnog cveća i ukrasa koji simbolizuju uskrsnuće Isusa. Gnezda za poklone su već pripremljena, a na svakom ime onoga kome je poklon i namenjen. Do nedelje ujutro ostaće tajna šta im je zec pripremio, a da bi do poklona i došli, domaćinu moraju čestitati Uskrs, poželeti mu zdravlja i sreće i obavezno izgovorii stihove neke od uskršnjih pesama.
Pripreme za Uskrs i u zapadnom i u istočnom hrišćanstvu počinju postom.
Proslavom Uskrsa završava se obeležavanje svete nedelje, koja je sećanje na razapinjanje i vraćanje u život Isusa.
Istočne pravoslavne crkve slave sutra Cveti, dolazak Isusa u Jerusalim, a Uskrs sledeće nedelje.