Najnovije vesti
Home / Kultura / U ZAJEČARSKOM ARHIVU PROMOVISANA NOVA KNJIGA -SPOMENICA ONIMA KOJI SU IZGUBILI SVOJE ŽIVOTE U OPŠTINI KNJAŽEVAC
U ZAJEČARSKOM ARHIVU PROMOVISANA  NOVA KNJIGA -SPOMENICA ONIMA  KOJI SU IZGUBILI SVOJE ŽIVOTE U OPŠTINI KNJAŽEVAC

U ZAJEČARSKOM ARHIVU PROMOVISANA NOVA KNJIGA -SPOMENICA ONIMA KOJI SU IZGUBILI SVOJE ŽIVOTE U OPŠTINI KNJAŽEVAC

U Istorijskom arhivu „Timočka krajina“ u Zaječaru juče je promovisana nova knjiga pod nazivom „Pomenik žrtava Drugog svetskog rata područja opštine Knjaževac“. 

Ovo izdanje je priredio saradnik  arhiva u Zaječaru Radiša Dragićević. Sam naziv knjige govori o sadržini. Ova knjiga je na neki način spomenica onima koji su izgubili svoje živote. Iz 87 naselja opštine Knjaževac, računajući i varoš, u ratovima od 1912. do 1920. godine pao je 5.071 vojnik. Ali, nisu sva naselja dala jednake žrtve. Knjaževac je imao procentualno daleko manji broj stradalih u odnosu na sela koja pripadaju opštini.

-Za mene bi bilo veliko priznanje da je ova knjiga, ovaj pomenik žrtvama Drugog svetskog rata, samo jedan početak jednog velikog i obimnog rada mnogih pojedinaca u zemlji kako bi se doprinelo tome da se naša istorija ne bazira na hipotetičkim postulatima. Pokušaj da se na jednom mestu popišu i okupe sve žrtve izjednačene samo u smrti, a nikako u životu, u delima i političkim opredeljenjima. To su žrtve srpskog naroda koje nas dovode do konačne istine o Drugom svetskom ratu, rekao je priređivač Radiša Dragićević.

Rad na ovoj knjizi trajao je godinama, sa prekidima, i ona je rezultat upornog i savesnog rada.

-Ova knjiga je ne samo nezavršena po broju žrtava već sam siguran da je pored ovakvog rada ostalo dosta nezabeleženih žrtava. Bilo je nedovoljno vremena da se svih 87 naselja u opštini Knjaževac obiđe i razgovara sa sve ređim svedocima ili sa njhovim rođacima koji su preživeli koji bi dali pouzdanije tragove, dodao je Dragićević.

Po njegovim rečima ova tema je i dalje bolna.

-Kad se u knjizi pročitaju imena 1682 žrtve, svaka žrtva, svaka smrt je tragična, bez obzira dali je to smrt dželata ili žrtve. Tema Drugog svetskog rata mora da se do kraja objasni. Mi koji ovo radimo smo daleko od objašnjenja, mi samo iznosimo činjenice. Ubijanja su bila stravična i ono što je meni lično otvorilo oči je to da je gradsko stanovništvo bilo zaštićenije ukoliko okupatoru nije bio otvoreni neprijatelj, a u selima nikakva zaštita nije postojala. Ono što je još tragičnije je to da je građanski rat u Srbiji odneo mnogo života više nego teror okupatora, bar u Timočkoj krajini i u opštini Knjaževac. U Prvom svetskom ratu, koji je bio mnogo pogubniji za ove krajeve, mi smo imali samo jednog neprijatelja koji je dolazio preko granice. U drugom svetskom ratu naš najveći neprijatelji smo mi bili sami sebi, istakao je Dragićević.

On već ima material za opštinu Bor kako bi se objavila još jedna knjiga po ugledu na ovu. Rukopisa ima, samo sledi rad na terenu, raspitivanje o žrtvama koje su ostale nezabeležene, jer su mnogi ostali sahranjeni na nekim lokacijama sa neobeleženim grobovima.

-Svaka žrtva zaslužuje da bude zabeležena, i onaj koji je činio dobro i onaj koji je činio zlo, jer sui  jedni i drugi žrtve, ponekad mi se čini das u oni koji su činili zlo još veće žrtve. Ova knjiga bi trebala da bude jedan od pokazatelja nama i budućim generacijama da se ovako nešto nikada ne ponovi, istakao je Dragićević.

Knjiga je objavljena u izdanju zaječarskog Arhiva koji se trudi da izdavačka delatnost bude sve bogatija, a sve u cilju publikovanja istorije Timočke krajine.

-Ova knjiga je jedno istorijsko delu, publikacija. Autor i priređivač ove knjige je hteo da oda poštovanje svim žrtvama koje su pomenute u ovoj knjizi. Sama knjiga je vrlo interesantna, pre svega istraživačima. U prethodnom periodu bilo je pokušaja da se popišu žrtve ali ova knjiga sadrži 600 žrtava više od popisanih u Drugom svetskom ratu, rekao je na promociji knjige Velibor Todorov, direktor Arhiva Zaječar.

Utvrđivanje i popisivanje svih žrtava, posle završetka rata je izostalo. Tek u novije vreme pristupilo se evidentiranju i objavljivanju imena svih stradalih, bez obzira na različite osnove gubitka života. Ovo je težak i mukotrpan posao jer je živih savremenika ovih događaja sve manje. U prošlosti su prikupljani i objavljivani podaci o poginulim i žrtvama u toku Drugog svetskog rata na ovom području, ali je bilo ideoloških predrasuda tako da je izostalo evidentiranje svih stradalih bez obzira na razlike. Auto rove knjige se potrudio da objavi sva imena stradalih

Inače, priređivač knjige je rođen u Minićevu, detinjstvo je proveo u Manjincu u opštini Knjaževac, a od 1977. godine živi i radi u Boru. Autor je mnogih dela i već se oprobao u pisanju istorije.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>