Sa dolaskom lepog vremena i proleća, ujed krpelja postaje aktuelna tema.
Boravak u prirodi, iako se preporučuje, nosi sa sobom i rizik od izlaganja zaraznim bolestima koje prenose krpelji. U prirodi se krpelji mogu naći u područjima koja su obrasla visokom travom, šibljem, žbunjem, zatim u šumama i livadama, ali i u neuređenim dvorištima i parkovskim površinama. Prisutni su od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu.
Krpelji ubodom, na čoveka mogu da prenesu veliki broj oboljenja (krpeljski meningoencefalitis, Krimska-Kongo hemoragijska groznica, erlihioza, bruceloza, leptospiroza) , ali je za naše područje najznačajnija Lajmska bolest ili Borelioza.
Lajmska bolest je infektivno, multisistemsko oboljenje koje najčešće zahvata kožu, zglobove, nervni i kardiovaskularni sistem, a njegov izazivač je spiroheta Borrelia burgdorferi sa velikim brojem vrsta među kojima su najpoznatije: B. burgdorferi sensu stricto, B. afzelli, B. garinii, B. miyamotoi, B. hermsii, B. spielmannii, B. valaisiana i dr. Zahvaljujući napretku i razvoju molekularne dijagnostike, stalno se otkrivaju nove patogene vrste. Zaražavanje ljudi nastaje ubodom krpelja roda Ixodes koji se hrane krvlju životinja i čoveka i predstavljaju prirodne rezervoare i prenosioce uzročnika zaraznih bolesti, među kojima je i Lajmska bolest.
Lajmsku bolest karekteriše raznovrsnost simptoma i znakova koji se mogu svrstati u tri stadijuma. Rane manifestacije bolesti u prvom stadijumu karakteriše pojava prstenastog crvenila – eritema migrans (EM), zatim pojava artritisa, radikulomeningitisa, karditisa, dok su kasne manifestacije vezane za treći stadijum bolesti i pojavu hroničnog atrofičnog akrodermatitisa, artritisa, progresivnog encefalomijelitisa i drugih manifestacija bolesti. Zabeležene su i asimptomatske infekcije, kao i ponovljene infekcije nakon novog uboda zaraženog krpelja.
Zbog mogućnosti multiple infekcije vektora različitim vrstama borelije, kao i koinfekcija sa drugim mikroorganizmima, izuzetno je važno otkrivanje zaraženih krpelja na prisustvo patogena.
Dijagnostika zaraženih krpelja na prisustvo Borrelia burgdorferi i ostalih bolesti koje se mogu preneti krpeljem mogu da se obavljaju u Odeljenju za molekularnu dijagnostiku Zavoda za javno zdravlje „Timok“ u Zaječaru, primenom RT PCR metode, što može biti od velike pomoći lekarima, jer se mogu testirati uzorci krpelja skinuti sa kože nakon uboda.
Odstranjivanjem krpelja u toku privih 24 sata po njegovom kačenju za kožu, smanjuje se verovatnoća prenosa i borelije na čoveka i nastanak infekcije. Mesto uboda se ne sme tretirati hemijskim sredstvima poput etra, alkohola, benzina, acetona, laka za nokte i dr., jer ova sredstva izazivaju povraćanje crevnog sadržaja krpelja u kojem se mogu naći uzročnici Lajmske bolesti.
Skidanje bi trebalo da se obavi stručno, u zdravstvenoj ustanovi (ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti i dr.), isključivo mehanički, čistom pincetom (koja je predhodno dezinfikovana alkoholom), tako što se krpelj uhvati što bliže koži, bez gnječenja ili kidanja njegovog tela. Nakon odstranjivanja, potrebno je dezinfikovati ubodno mesto.
Izvađeni krpelj se dostavlja u PCR laboratoriju zaječarskog Zavoda, na vodom navlaženom parčetu vate, u sterilnoj posudi sa poklopcem (urin čaša). Ako uzorak nije moguće poslati u roku od 24 sata, čuvati ga na temperaturi frižidera (4-8˚C) do 48 sati.
-Analiza se može uraditi na uput izabranog lekara, a isto tako i platiti ukoliko uput nije dostupan, kažu u Zavodu za javno zdravlje „Timok“.
