Na teritoriji Zaječara, prema popisu stanovništva 2022. godine, živi 24.658 žena, odnosno 51,4% od ukupnog broja stanovnika, a njihova prosečna starost je 49,8 godina. Podaci pokazuju i da je izraženija prosečna starost žena u zaječarskim selima (54,2 godine) u odnosu na prosečnu starost žena u gradu (47,7 godina).
I danas, u 21. veku, žene imaju ograničeniji pristup obrazovanju, zdravstvenim i drugim uslugama, ograničeniji pristup dobrima, u većem broju su nezaposlene i češće rade slabo plaćene poslove, što pogoršava njihov položaj u starosti.
Po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u avgustu 2023. godine na području Zaječara evidentirano je 56,1% nezaposlenih žena u odnosu na ukupan broj nezaposlenih lica, a od tog broja najveći broj nezaposlenih žena je na selu.
Problemi žena u Zaječaru, kao i u celoj Srbiji, proizilaze najčešće iz njihove podređene društvene pozicije.
Procenat žena koje se nalaze na rukovodećim položajima i onih koje su rešile da se upuste u preduzetničke vode u Srbiji iznosi 30%, i to jeste u skladu sa svetskim prosekom. Ali činjenica da 99% preduzetnica vodi mikro preduzeća, ukazuje na to da su njihovi biznisi u proseku manji od onih koje vode muškarci, jer je prosek mikro preduzeća na nivou zemlje 96%.
Otprilike po četvrtina preduzetnica vodi svoj biznis u Beogradu, Vojvodini, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, a s druge strane iz istočne kao i iz južne Srbije dolazi tek 20% srpskih preduzetnica, što je s obzirom na to da je reč o oblasti koja je slabije razvijena, donekle i očekivano.
Žene su u Zaječaru zastupljene na nekoliko funkcija u lokalnoj samoupravi.
Jedna pozicija pomoćnika gradonačelnika pripada ženi, u Gradskom veću je pet žena, a u lokalnom parlamentu od 50 odborničkih mesta, žene zauzimaju 19, odnosno 38 procenata.
Mada se stiče utisak da se poslednnjih godina društveni položaj žena menja u pozitivnom smislu, očigledna je diskriminacija žena u javnoj sferi.
Mnogi nemaju stvarnu nameru da diskriminišu žene, ali se to često dešava usled nedostatka pravih znanja u pogledu rodnih odnosa i mogućih tehnika uticanja na njihovo menjanje. Jasno je, dakle, da dobre namere same po sebi nisu dovoljne. Potrebne su aktivnosti svesno usmerene ka menjanju postojećih diskriminativnih odnosa između žena i muškaraca. Takođe, često se događa da žene, iako sposobne i visokokvalifikovane, nisu potpuno svesne sopstvenih znanja ili veština, zato što im nedostaje samopouzdanje i nemaju dovoljno vere u sebe.
Kada je reč o ženama na selu, žene u zaječarskim selima se suočavaju i sa lošim stanjem sela, koje polako nestaje, ali i sa patrijarhalnim mentalitetom i predrasudama koje se u ruralnim sredinama teško ruše i u kojima se, kako kažu, zna ko kosi a ko vodu nosi. Istraživanja pokazuju i da svaka treća žena na selu starija od 65 godina ima samo jedan par cipela u sezoni, da se 55 odsto njih odriče svog nasledstva u korist sinova i tri odsto u korist ćerki. Na području Zaječara, kao i u većem području ruralnog dela Srbije, žene na selu ne mogu sebi da priušte ni adekvatnu zdravstvenu zaštitu, jer uglavnom nema ambulanti na selu, ili lekar dolazi jednom sedmično.
Statističari nam daju još jedan zabrinjavajući podatak – 60 odsto sredovečnih i mladih žena na selu su neformalna radna snaga tj. uopšte ne uplaćuju doprinose za PIO i pitanje je da li će one uspeti da prikupe onih 15 godina staža da bi otišle u penziju. Odličnu ideju Ministarstva poljoprivrede da se podstiče da se imanja prepisuju i na žene, posebno kada muž ima stalan posao, treba promovisati svakodnevno, posebno imajući u vidu da je to teško ostvarivo jer su uvrežena shvatanja starijih žena na selu da one treba da se odreknu u korist sinova, da ne treba one da naslede imanje.
Svakako je dobro, smatraju stručnjaci, ovim ženama svakodnevno objašnjavati zašto je važno da se imanje vodi na njih, koliko je onda manji rizik i od diskriminacije i od rodno zasnovanog nasilja koje je i te kako prisutno među starijima posebno na selu, koliko je onda manji rizik da će mimo svoje volje biti smeštene u dom za stare, kako bi one uvidele značaj toga da se nešto od imanja vodi i na njih.
Takođe, potrebno je da država i lokalna samouprava stvore uslove da devojke ostanu u selu, da tu stvaraju svoju porodicu, da tu ostanu da rade. Država kroz IPA fondove izdvaja novac za projekte ekonomskog osnaživanja žena na selu, to ima efekta, ali je problem u tome što je retkost da je žena na selu vlasnica imanja, svega 17 odsto njih, a samim tim mali broj ovih žena ima šansu da dobije kredit, da dobije mogućnost da uđe u taj projekat.
U Zaječaru starenje stanovništva ima izraženu rodnu dimenziju: u 2022. godini učešće starijih žena u ukupnom stanovništvu je iznosilo 27.9%, a učešće starijih muškaraca 23,2%.
Da bi se položaj žene promenio potrebne su promene koje će stvoriti prostor za samostalno i nesputano angažovanje žena u društvenoj, političkoj i preduzetničkoj sferi, pri čemu je posebno bitan niz promena i u ekonomskoj sferi. Mnogi od ključnih zadataka kao što su pregovaranje, kontrola, pritisak i uticaj na javno mnjenje mogu biti uspešni isključivo kroz međusobnu saradnju svih organizacija civilnog društva ka zajedničkim promenama.
Važni su i dobri putevi da žene mogu da plasiraju svoje proizvode, važno je obnavljanje infrastrukture, veća izdvajanja ne bi li se revitalizovalo selo. Zaječar poslednjih godina povećava izdvajanja za razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje, obnavlja puteve i najavljuje i druge programe za opstanak sela, što će se svakako odraziti i na kvalitet života žena u njima.
Važno je reći da Zaječar ima tradiciju i prilično razvijenu mrežu brige o sugrađankama, klubove, udruženja, organizacije koje okupljaju žene, između ostalog i žene sa invaliditetom, žene iz marginalizovanih društvenih grupa, a koje predstavljaju pozitivne primere koji pokazuju kako se može voditi briga o ženama, posebno starije dobi, kako im se pružiti podrška i podsticaj za učešće u društvenom, kulturnom i svakom drugom segmentu života lokalne zajednice, i omogućiti dostojanstven i ugodniji život. Ali nisu svim ženama ova udruženja i sadržaji dostupni, posebno nisu onim koje žive u udaljenim selima.
Neophodno je, svakako, da se lokalna zajednica organizuje i omogući ženama, posebno ženama na selu i ženama iz marginalizovanih društvenih grupa, da žive i stvaraju uključene u sve pore života, u uslovima dostojnim 21. veku.
Žene u fokusu – Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.