Na teritoriji grada Zaječara živi 51% žena, a od toga je 18% onih koje žive na selu. Po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Zaječar, evidentirano je više od 50% nezaposlenih žena u odnosu na ukupan broj nezaposlenih lica, a od tog broja najveći broj nezaposlenih žena je na selu. Problemi žena na selu proizilaze uglavnom iz njihove podređene društvene pozicije.
Veoma je teško u današnjem društvu biti mlada žena i živeti na selu, a još je teže biti sredovečna žena i živeti na selu. Najteže je ipak biti starija žena, živeti sama na selu, živeti u siromaštvu. Žene u zaječarskim selima se suočavaju i sa lošim stanjem sela, koje polako nestaje, ali i sa patrijarhalnim mentalitetom i predrasudama koje se u ruralnim sredinama teško ruše i u kojima se, kako kažu, zna ko kosi a ko vodu nosi.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2017. godini u seoskim sredinama živelo je 2,7 miliona ljudi, od čega je broj muškaraca i žena bio gotovo izjednačen. Međutim, prema podacima o osobama koje su nosioci jednog od 617 hiljada registrovanih gazdinstava, muškaraca je 510 hiljada odnosno oko 85%, a žena oko 106 hiljada. Sa druge strane, od 800 hiljada lica koja su obavljala poljoprivrednu aktivnost na gazdinstvu (članovi porodice, rođaci) preko 60 odsto, tj. 500 hiljada, jesu žene, a blizu 295 hiljada su muškarci.
Istraživanja pokazuju da svaka treća žena na selu starija od 65 godina ima samo jedan par cipela u sezoni, da se 55 odsto njih odriče svog nasledstva u korist sinova i tri odsto u korist ćerki. U velikom broju timočkih sela žene ne mogu sebi da priušte ni adekvatnu zdravstvenu zaštitu, jer uglavnom nema ambulanti na selu, ili funkcionišu jedan dan u nedelji.
Statističari nam daju još jedan zabrinjavajući podatak – 60 odsto sredovečnih i mladih žena na selu su neformalna radna snaga tj. uopšte ne uplaćuju doprinose za PIO i pitanje je da li će one uspeti da prikupe onih 15 godina staža da bi otišle u penziju. Odličnu ideju Ministarstva poljoprivrede da se podstiče da se imanja prepisuju i na žene, posebno kada muž ima stalan posao, treba promovisati svakodnevno, posebno imajući u vidu da je to teško ostvarivo jer su uvrežena shvatanja starijih žena na selu da one treba da se odreknu u korist sinova, da ne treba one da naslede imanje.
Takođe, potrebno je da država i lokalna samouprava stvore uslove da devojke ostanu u selu, da tu stvaraju svoju porodicu, da tu ostanu da rade. Država kroz IPA fondove izdvaja novac za projekte ekonomskog osnaživanja žena na selu, to ima efekta, ali je problem u tome što je retkost da je žena na selu vlasnica imanja, svega 17 odsto njih, a samim tim mali broj ovih žena ima šansu da dobije kredit, da dobije mogućnost da uđe u taj projekat.
Situacija u timočkim selima, u kojima su često vinova loza, šimšir, zdravac i ponegde perunika poslednji čuvari mnogih kuća, svakako, nije sjajna.
Posebno u udaljenijim zaječarskim selima.. To su predeli gde je najteže biti starija žena i živeti sama na selu.
Sela i žene u njima su važan resurs Zaječara, ali su u velikoj krizi, a iz nje mogu da izađu samo ako budu aktivirani svi raspoloživi resursi.
U Gradu Zaječaru, koji prepoznaje ovaj društveni problem, prilikom odlučivanja o dodeli subvencija kroz Program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja u 2021. godini, žene, nosioci domaćinstva, su, pored mladih koji žive na selu, favorizovana kategorija. Od 126 podnetih zahteva, ove godine podržano je 37 žena. Najveći broj njih aplicirao je za nabavku novе priključnе mеhanizacijе za voćarstvo i stočarstvo.
Važni su i dobri putevi da žene mogu da plasiraju svoje prizvode, važno je obnavljanje infrastrukture, veća izdvajanja ne bi li se revitalizovalo selo. Zaječar poslednjih godina, pored toga što povećava izdvajanja za razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje, obnavlja puteve i najavljuje i druge programe za opstanak sela, što će se svakako odraziti i na kvalitet života žena u njima.
Zaječar ima tradiciju i prilično razvijenu mrežu brige o sugrađankama, klubove, udruženja, organizacije koje okupljaju žene, a koje predstavljaju pozitivne primere koji pokazuje kako se može voditi briga o ženama, posebno starije dobi, kako im se pružiti podrška i podsticaj za učešće u društvenom, kulturnom i svakom drugom segmentu života lokalne zajednice, i omogućiti dostojanstven i ugodniji život. Ali nisu svim ženama ova udruženja i sadržaji dostupni, posebno nisu onim koje žive u udaljenim selima.
Kao društvo ne smemo da zaboravimo da žene ne žive samo u gradovima, već i u selima, a tamo često ostaju zapostavljene, dok su problemi sa kojima se suočavaju, u mnogim aspektima, teži i složeniji od onih u gradskim sredinama.
Podizanje svesti javnosti o potrebi unapređenja položaja i ravnopravnosti žena na selu je dugoročan proces. Neophodno je svakako što širu zajednicu upoznati sa problemima žena na selu i navići na to da je „normalno“ da žene na selu imaju prava da žive i stvaraju uključene u sve pore života, u uslovima dostojnim 21. veku. Sa druge strane, ljudski odnosi nisu zadati jednom zauvek i oni se menjaju, a suština leži u uspostavljanju partnerstva zasnovanog na ravnopravnosti.
Žene žive i na selu – Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.