Zdravlje je svakodnevna stvar svakog od nas i od onoga što svakodnevno činimo zavisi koliko ćemo biti zdravi.
A koliko je svakodenvni život važan za čoveka najbolje se vidi kada pogledate šta je to što zovemo svakodnevicom.
Svakodnevnica je ono što se svakom događa u jednom danu, preciznije tokom 24 sata – spavanje, obedovanje i ishrana, rad i razni oblici fizičke aktivnosti, učenje, polni život i dr. Ako se malo zamislite možete nabrojati 60 glavnih aktivnosti koje čine vašu svakodnevicu i još veći broj onih manje važnih. Ako malo bolje razmislite videćete da su sve te aktivnosti u vezi zdravlja.
Neki naučnici smatraju da sve što činite u toku dana činite radi zdavlja: spavate radi zdravlja, umivate se i kupate radi zdravlja, hranite se u vezi zdravlja, radite na imanju ili u preduzeću radi sticanja dohodka koji najvećim delom trošite radi zdravlja, vozite automobil ili bicikl itd.
Najveći broj ljudi nastoji da funcioniše tako da svakog dana ponavlja aktivnosti iz prethodnog dana. To može biti dobro, ali i loše, jer ustaljene iste aktivnosti svakog dana, mogu biti loše navike (pušenje duvana), koje biste mogli zameniti novim kvalitetnijim i korisnijim.
Ali naš život i ono što činimo u svakodnevici često zavise od promena koje se dešavaju u okolini prirodnoj ili socijalnoj. One se odražavaju manje ili više, na život u svakodnevnci.
Na primer: u našoj zemlji sada vlada velika zdravstvena kriza. Kovid 19 je udario na stubove života i zdravlja i ometa život svakog pojedinca. Utiče na na vašu dušu, disanje, organe za varenje i izlučivnje, na polni život i reprodukciju, kretanje, na učenje, rad i razne fizičke aktivnosti, a najgore je što mnoge aktivnosti koje vi obavljate čineći to u saradnji sa drugi ljudima u vašoj okolini, onemogućavaju vam držanjem rastojanja od dva metra, skraćivanje vremena za razgovor na najviše 15 minuta i nošenje zaštitne maske. Ove mere sprečavaju pojednica da zadovolji mnoge osnovne životne potrebe i ispolji svoja intimna osećanja. Ove mere, na kojima se insistira i ako ih ne izvršavate prete vam kaznom, isključuju pojednica iz zajednice, iz društva, što može biti praćeno duševnim poremećajima. To se već događa, o čemu govore psihijatri na osnovu razgovora sa pacijentima. Ta pojava isključivanja pojedinca iz zajednice, najčešće nametnutim i nasilnim metodama, remeti život pojednca u svakodnevci i ostavlja posledice na fizičko i duševno zdravlje.
Na kraju, postavićete pitanje šta da se radi.
Budite oprezni i nastojte svim silama da se sačuvate i ne obolite dok traje epidemija KOVIDA 19 i nastojte da onaj način života u svakodnevici kakav ste upražnjavali pre epidemije, i kakav vodite svakodnevno, obnovite i unapredite. Drugim rečima živite onako kako ste navikli da živite pre ove krize i prebrodićete zdravstvenu krizu o kojoj je reč.
U Rajcu, 19. septembra 2020. godine
Pripremio: dr Petar Paunović, učitelj zdravlja/Rajačka narodna škola zdravlja
